KRVNA OSVETA
Otac uze krvi od trgovca, te zakopa pod kamen. Nekoliko godina bilo tako, ona krv uzavrela, i otac reče sinovima…
Naljegao jedan trgovac kroz jednu planinu. Nanese ga put na jednog starca, koji je imao tri sina. Sinovi kad videše trgovca, skoče da ga ubiju. Otac im govori:
– Ne, đeco, na zlo ćete udariti, krv vri stotine godina! Sinovi mu rekoše:
– Hoćemo, Boga mi!
Ne poslušaše oca, no ubiše trgovca i baciše ga u jamu; skinu pušku sa trgovca i povrate se kući. Otac upita sinove:
– Učinjeste li zlo, ubiste li ga? Oni rekoše:
– Ubismo i bacismo u jamu.
Otac uze krvi od trgovca, te zakopa pod kamen. Nekoliko godina bilo tako, ona krv uzavrela, i otac reče sinovima:
– Hajde da mičemo otale, poginućemo.
Pošli su i četiri dana hoda išli, dok su kod jednog gazde došli. Gazda im reče:
– Đe ste to tako krenuli? Oni rekoše:
–Rđava nam je baština, a mi momci dobri i radini, pa tražimo premještaj đe bi dobra zemlja bila, da radimo, da nam rad nije uzalud.
Gazda ih zadrži na svoju zemlju, da im kuću i baštinu, i zarade se kod njega. Oni izmaknu jednog dana onu pušku i dodaše je gazdi. Gazda reče:
– Okle vi ova puška?
Oni mu kazaše sve po istini, kako su ubili jednog trgovca.
–A koji ste ga ubili? – pita gazda. Najmlađi brat reče:
– Ja sam ga ubio. Gazda onda reče:
– Ovo je puška baba moga, nemojte da vam je krivo što ću uraditi.
Potegne pa onom istom puškom ubije ubicu oca svojega.
Onda reče:
–Platio onaj što je kriv, a vi ako ćete da ga ukopamo i da radite sa mnom.
Ukopaše mrtvog i ostanu s gazdom da rade.