PUTOKAZ ZA ŽIVOT U BOGU
Iz besede Njegovog preosveštenstva episkopa šumadijskog Jovana povodom proslavljanja dana Svetog oca Jovana Zlatoustog.
Iako je prošlo više od šesnaest vekova od upokojenja Svetog oca našeg Jovana Zlatoustog, od njegovog preseljenja Gospodu, blagodaću Božijom on je ostao sa nama i među nama. Ostao je među nama preko svojih čudotvornih moštiju, koje su oblagodaćene Duhom Svetim, ali među nama je, pre svega, svojim delima, svojim spisima i učenjem, i svim onim što je činio i sa čime je živeo ovde na zemlji.
Mada je, kažu, bio niskog rasta, bio je ogroman kao ličnost koju nisu mogli da obore njegovi mnogobrojni neprijatelji. U njegovom žitiju se navodi da su se mnogi pitali kako da mu naude, dajući u tom smislu mnoge predloge. A jedan je rekao – ne možete ga nikako omalovažiti: ako ga ubijete, reći će – ja želim da se sretnem sa Hristom; ako ga prognate, govoriće – svuda je zemlja Gospodnja. A jedan je predlagao – ubedite ga da ne veruje u Hrista. Ali, bili su svesni da to nikako neće moći da postignu. Zaista, ta vera njegova u Gospoda Hrista, taj njegov život po Hristu i u Hristu učinili su ga je večnim još ovde na zemlji. Sveti Jovan Zlatousti upodobio se Gospodu ponevši krst Gospodnji i zadobivši blagodat Božiju kao svetlost ognja koja je prosvetlila vaseljenu.
Za vreme života bio je veliki mučenik. I njegove mošti su bile proganjane i uništavane i posle upokojenja. A one i danas čudotvore blagodaću Božijom. One su čudotvorile i dok su bile u Rimu, ali čudotvore i danas, kada su vraćene u Carigrad, njegovu učiteljsku katedru. Čudotvore, ne same od sebe, nego Bogom i blagodaću Božijom. Budući da je bio veliki sasud Božije blagodati, ni njemu ni njegovim moštima neprijatelji niša nisu mogli.
Svojim životom je potvrdio – ko je sa Hristom, ko živi Hristom i Jevanđeljem nikada ne može biti gubitnik. On je uvek pobednik. Ko je sa Bogom, on je pobednik. Ko je bez Boga, taj je gubitnik. I Sveti Jovan Zlatousti, kao i mnogi drugi svetitelji, sve je davao za Hrista, ali Hrista ni za šta, kako kaže Prepodobni Justin Ćelijski. Zasijala je blagodat sa usta njegovih. To vidimo i u više od dvadeset tomova njegovih dela, u bezbrojnim njegovim besedama. Njegovi spisi su trajali i pretrajavali kroz celu hrišćansku istoriju, pretrajavaju i danas. Naročito su danas aktuelni, savremeni su, teško da se sa njihovim večnim smislom mogu uporediti današnje poruke o Bogu.
Sve što je Sveti Jovan stekao, bilo je ozareno Božijom svetlošću, Božanskom istinom. Zato su njegove reči pretrajavale i trajaće sve do svršetka sveta, biće pouka za sve nas kako da priđemo Hristu, kako da zavolimo Hrista, kako da zavolimo čoveka, kako da živimo po Hristu i kako da Hristos živi u nama. Njegova mudrost izvirala je iz mudrosti Božije. Njegovo učenje preživelo je jer nije bilo delo uma čovečijeg, njegovo delo bilo je prosvećeno umom Božijim.
Pre svega je govorio i učio da je najvažnija ljubav prema Bogu i prema čoveku. I on je tako živeo. Sebe je davao i za Boga i za čoveka. Po njemu, u ljubavi su najvažnije dve stvari, prvo Bog pa čovek. Da, prvo Bog pa čovek. Čovek se neminovno određuje prema Bogu. Zato imamo i onu prvu zapovest Božiju, ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom, svom silom svojom, ali i drugoga kao sebe samoga. Eto, Sveti Jovan je postao svetitelj tako što je ispunjavao ove dve zapovesti, ljubav prema Bogu i ljubav prema čoveku. Samo čovek koji je potpuno obožen jednosuštan je ljubavi Božijoj i samo takav može ljubiti svoga bližnjega.
Čovek koji ljubav Božiju preživljava kao svoju suštinu, kao suštinu svoga srca, svoje duše, svoga uma, svoje ličnosti, dobija moć da bližnje svoje ljubi, da voli bližnje svoje kao Boga i Boga kao bližnje svoje. Samo u Bogu i kroz Boga čovek može ljubiti sebe nesebičnom ljubavlju. Samo u tom slučaju, ako je u Bogu i po Bogu, ljubav nije egoizam. A ljubav koja podrazumeva da nekoga kreramo po nama, da bude kao mi, nije ljubav. To je egoizam. Čovek koji misli da svi treba da budu kao on, u bližnjem ne ljubi drugoga nego sebe.
Draga deco koja se učite u ovom svetom učilištu, neophodno je da se najpre učite da ljubite Boga i da ljubite drugog. Pravi čovek jeste – čovek ljubavi! Čovek mržnje nije čovek! Tada nije Božiji čovek! Suprotno od ljubavi stoji mržnja. A mržnja je takva da izopači um čovekov tako da čovek i kada zlo čini misli da čini dobro.
Učite se, draga deco, pravoj ljubavi, učite se javanđelskim vrlinama, učite se smirenošću Svetog Jovana Zlatoustog, tog velikog učitelja Crkve Božije koji je bežao od toga da postane sveštenik znajući koja je to čast, uzvišenost, ali i koja je odgovornost.