SALAŠKI SANJARI

Prošle godine je Jelena na njihovu veliku radost odlučila da provede ceo svoj prolećni raspust na salašu.

U vojvođanskoj ravnici, isticao se žuti salaš na lakat sa velikim kongom, belim prozorima i belom ogradom. Ko god bi ga video, tako umivenog i čistog, nije mogao a da ne pomisli kako je pravi simbol čuvara tradicije. Vraćao je ljude korenima, detinjstvu ogrnutog romantikom i nežnošću, sa vetrom koji je raznosio miris vanilica.

sanjari

I tog proleća sve bi bilo kao ranije, da gazda Laza nije počeo sa popodnevnim šetnjama oko imanja, sa jatom gusaka i pataka. Bogami, bilo ih je jedno pedesetak. Iako je bio učen čovek, nakon odlaska u penziju vratio se iz belog sveta na salaš i nastavio vredno na njemu da radi. Poentu njegovog novog hobija meštani nisu shvatali. Mnogi su ga pitali da li gaji guske i patke zbog perja i mesa. Samo je uz osmeh odmahivao glavom, ne mareći za njihovo mišljenje. Pućkao je svoju lulu i mirno nastavljao sa šetnjom, dok su ga njegovi ljubimci verno pratili uz blagu graju i lepetanja krila.

Voleo te svoje šetnje, gde je mogao u miru da razmišlja o svojoj jedinici koja je odavno prerasla njegovo krilo, ali ne i srce u kome je još puno mesta za nju bilo. Jelena je neverovatno ličila na njega, ali je nažalost kilometrima bila udaljena. Predavala je na Kembridžu. U to vreme jedina Srpkinja zaposlela kao redovni profesor. Uspeh skoro pa neverovatan. Koliko su on i supruga bili ponosni, isto toliko su bili i tužni. On je tugovao tiše, a ona glasnije, ali je bol bila ista. Jelena se posvetila karijeri i sa trideset šest godina još uvek nije razmišljala ni o udaji, a kamoli o deci. Znala je ona da sve ima svoje vreme i cenu, a i da svaki izbor nosi i odgovarajuće odricanje.

Prošle godine je Jelena na njihovu veliku radost odlučila da provede ceo svoj prolećni raspust na salašu. Dosta joj je bilo velegrada, gužve i zaželela se pre svega roditelja i salaškog tihog života. Roditelji su joj oduševljeno spremali doček mesecima. Kuću su okrečili, detaljno je spremili i potrudili se da povrate nekadašnji sjaj salašu, gde je svaki raspust provodila sa bakom i dedom. Mama je zasadila cveće koje ona najviše voli, travnjak zanovila, ali ga nije nisko šišala da bi se maslačci slobodno šepurili. Kruna svega je bila kad je Laza kupio po dvadeset malih guščića, pačića i pilića koje je pustio da slobodnu šetaju i kljucaju po dvorištu. Supruga nije mogla da poveruje svojim očima kad se jedno jutro vratila iz nabavke i zatekla prepuno dvorište, koje kao da je trčalo, pijukalo i letelo. Nemo je ispustila korpe iz ruku i upitno pogledala u svog Lazu koji se ozareno smeškao. “Rado, nadam se da se ne ljutiš zbog ovog veselog haosa?”. Sa obe ruke ga je čvrsto zagrlila i tiho zaplakala.

Danima je pravila razne sitne kolače od vanilica, London štangli, Žerbo kocki pa sve do Vasine torte. Skuvala je veliku supu sa griz knedlama, rinflajžom i sosom od višanja, ispekla pečenje sa pekarskim krompirom i kupus salatom. Trpezarijski sto je prekrila uštirkanim, izvezenim belim stoljnjakom koji je još baka u miraz donela. Slavski servis, čaše i escajg su postavljeni baš kao za vreme praznika, dok je sredinu stola krasila vazna sa šarenim baštenskim cvećem. Taman kad je zadovoljno sela, širom su se otvorila velika vrata kapije i donela Jelenu sa najlepšim osmehom na svetu.

Iznenađenje je više nego uspelo. Grlila je redom mamu pa tatu, plakala i smejala se istovremeno. Ceo raspust se igrala sa novim kućnim ljubimcima, vijala ih po dvorištu i maksimalno uživala. Ispričala je roditeljima sve neispričano, dok su oni ćutali i upijali bez pitanja. Na odlasku im se zahvalila na svemu, rekla da ih voli najviše na svetu i da je shvatila poruku. Posejala je u njihova srca nadu.

Laza i dalje šeta svoje ljubimce kojih je sve više, Rada ih hrani, sadi cveće i redovno pravi vanilice. Žive poput dva sanjara trudeći se da se od snova ne umore.

—————————————-

Biografija autorke

Rođena u Novom Sadu 1960. godine, po zanimanju informatičar, radi u Elektroprivredi Srbije.

Piše od 2015. godine. Objavljujem priče na književnim konkursima regiona i u književnim časopisima: „Žrnov“ – Beograd „Zvezdani kolodvor“ – Beograd, „Avlija“ – Rožaje, „Slovoslovlje” – Danilovgrad i „Nekazano“ – Bar.

Svoju prvu zbirku priča „Ogledala“ izdala je konkurišući na konkursu „Pegaz 2019“ Književne omladine Srbije iz Beograda. Dobila je nekoliko pohvala i prvu nagradu za „Najbolju zavičajnu priču u 2022.“ – Beograd.

Sa suprugom Brankom je kod “Književne omladine Srbija” objavila zbirku priča “U dva pera” u kojoj se nalazi 19 njenih priča.