OTKRIĆE KOJE TREBA PROVERITI
Prema određenim hemijskim karakteristikama pouzdano se zna da su meteoriti koji su pali na Zemlju zasigurno s Marsa.
Meteoriti s Marsa otkrivaju svoje tajne u novom istraživanju, a to prkosi dosadašnjim naučnim pretpostavkama o njihovoj starosti i nudi nove uvide u geološku istoriju „crvene planete“.
Mars često šalje svoje fragmente prema Zemlji u procesima poput nasilnih udara iz svemira u njegovu površinu, koji fragmente stena izbacuju u svemir i ponekad prema Zemlji. Te marsovske stene nakon njihovog pregleda na Zemlji otkrivaju intrigantan uzorak. Naime, izgledaju prilično mlade, u kontrastu s Marsovom pretežno starom površinom, a ta zagonetka proizlazi iz sukobljenih utvrđivanja njihove starosti.
Tim naučnika iz SAD i Velike Britanije razrešio je tu misteriju starosti u studiji koja je objavljena u časopisu „Earth and Planetary Science Letters“. Iznenađujuće, značajan deo marsovskih stena koje završe na Zemlji relativno je mlad, sa starošću koja se meri u stotinama miliona godina. To otkriće baca i svetlo na trajanje njihovog putovanja do Zemlje i geološku istoriju Marsa.
Datiranjem do izvora meteorita na Marsu
Prema određenim hemijskim karakteristikama znamo da su ovi meteoriti zasigurno s Marsa. Ali na Marsu postoje desetine hiljada udarnih kratera, tako da ne znamo odakle tačno na planetu dolaze meteoriti. Jedan od najboljih tragova koji možete upotrebiti da odredite njihov izvorni krater jeste starost uzoraka, pojašnjava Ben Koen, vulkanolog koji vodi istraživanje na Univerzitetu u Glazgovu.
Trenutno se na Zemlji nalazi oko 360 uzoraka meteorita s Marsa, od kojih većina spada u kategoriju šergotita, vrste stene bogate metalima nastale tokom vulkanske aktivnosti. To obilje uzoraka šergotita predstavlja naučni izazov.
Različite teorije o starosti marsovskih meteorita
U početku su naučnici procenili da je Marsova površina prastara zbog brojnih kratera. Da je planeta bila mlađa, vulkanska bi aktivnost izbrisala te kratere, zbog čega je logično pretpostaviti da bi marsovsko kamenje izbačeno u svemir takođe bilo staro.
Međutim, određivanje starosti šergotita na Zemlji komplikovano je zbog njihovog jedinstvenog sastava. Prethodne procene sugerisale su da su mnoge od tih stena mlađe od 200 miliona godina, što je dovelo do takozvanog „paradoksa starosti šergotita“.
Predložene su različite teorije kako bi se objasnila mlada starost tih stena, od jednog izvora za mlađe šergotite do ideje da su udari u površinu Marsa mogli da ponište njihovu starost zbog ekstremnog zagrevanja i pritiska. Međutim, nijedno od tih objašnjenja nije bilo usklađeno sa stvarnim dokazima u stenama.
Izazov s datiranjem
Za utvrđivanje starosti šergotita naučnici koriste argon-argon datiranje, oslanjajući se na radioaktivni raspad kalijuma u argon. Izazov proizlazi iz porekla šergotita na drugoj planeti i njihovog putovanja kroz svemir, potencijalno sadržavajući pet različitih izvora argona, za razliku od kamenja na Zemlji, koje ima tri izvora argona.
Kako bi odgovorili na taj izazov, Koen i njegov tim razvili su metodu za korekciju kontaminacije argonom sa Zemlje i iz svemira, koja se nakon toga savršeno slagala i sa drugim metodama, poput metode datiranja uran-olovo.
Naučnici su datirali sedam uzoraka šergotita i otkrili starost u rasponu od pre 161 milion do 540 miliona godina. Ta anomalija može biti posledica čestih udara na Mars koji razbijaju stariju površinu i otkrivaju mlađe stene, obnovljene vulkanskom aktivnošću. Stoga postoji veća verovatnoća da će mlađe stene biti izbačene.
Mars verovatno ima vulkansku aktivnost i u današnje vreme pa trpi stalno bombardovanje iz svemira. Naučnici procenjuju da se više od 200 udara promera većeg od četiri metra na Mars događa svake godine. Povremeno se mlađe stene katapultiraju prema Zemlji, krećući se složenim putanjama kroz Sunčev sistem.
Izvor: Dnevnik.hr