REŠENJE DILEME

Iako bi datum početka i prestanka rada i perioda između ta dva datuma trebalo da bude ono što podrazumevamo pod staž, to ne mora da bude tačno.

Da li je ukupan staž onaj za koji svako od nas misli da jeste – godine provedene na poslu ili je staž samo ono što je pokriveno uplaćenim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje?

staž

I koliko je onih koji se uhvate za glavu kada uoči odlaska u penziju shvate da dan zasnivanja radnog odnosa i odjave s posla nisu u kontinuitetu pokrivene doprinosima i da nemaju onoliko godina staža koliko su bili uvereni da imaju. A zbog čega – zbog neodgovornih poslodavaca.

Iako bi, dakle, datum početka i prestanka rada i trajanje perioda između ta dva datuma trebalo da bude i trajanje staža, to, međutim, ne mora da bude tačno. Pre svega, trajanje staža osiguranja se uopšte ne računa na ovaj način, već na osnovu podataka o stažu za koji su plaćeni doprinosi, jer trajanje perioda osiguranja i trajanje staža u tom periodu mogu značajno da se razlikuju. Staž osiguranja može da bude i kraći, ali i duži od perioda u kome je navršen, objašnjavaju u Fondu PIO.

Dakle, kada je to staž kraći od kalendarskog perioda?

U penzijskom fondu objašnjavaju da je za ovaj „raskorak” kriv poslodavac. Bilo zbog toga što nije uplatio doprinos ili nije podneo prijavu o trajanju staža, moguće je da u pojedinim godinama staž bude kraći od očekivanog, kalendarskog. U tim situacijama osiguraniku preostaje jedino da kontaktira poslodavca i zatraži da se neodgovarajući podaci koriguju. U slučaju da se ovakvi propusti uoče u postupku donošenja rešenja o penziji, onda se te korekcije traže po službenoj dužnosti od strane ovlašćenih radnika fonda.

Buduće penzionere češće zbunjuju noviji vidovi radnog angažovanja – poput privremenih i povremenih poslova i ugovor o delu, koji su uvedeni u sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja 2003. godine. Pre tadašnjih izmena zakona za ovakav rad nisu se plaćali doprinosi za PIO pa navršenje staža nije ni bilo moguće, ističu u Fondu PIO.

Privremeni i povremeni poslovi su slični „klasičnom” radnom odnosu. Slični u smislu da se i za osiguranike koji rade po ovom osnovu predaje poznati M-4 obrazac za svaku kalendarsku godinu u kom se navodi trajanje staža. Razlike su veće u pogledu prava koje radnik ima – nema godišnjeg odmora, plaćenog prekovremenog rada, plaćenog bolovanja itd. U pogledu trajanja staža, ugovor o privremenim i povremenim poslovima radnicima omogućava da navrše onoliko staža osiguranja koliko dana su zapravo radili. Ipak, za radnika koji obavlja privremene i povremene poslove provera staža je donekle lakša. Kada proveri svoje podatke u matičnoj evidenciji, uvek može da vidi tačno koliko u kojoj godini ima staža u mesecima i danima. Ovu mogućnost jedino nema za tekuću godinu.

Ugovor o delu ipak izaziva veće zabune i to na različite načine. Pre svega, kada poslodavci uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, prijava koju sačinjavaju sadrži samo podatke o isplaćenoj novčanoj naknadi i iznosu plaćenog doprinosa. Trajanje staža nije deo prijave M-UN koja se predaje za ugovor o delu, naglašavaju u Fondu PIO. Da bi se staž obračunao, potrebno je da se od penzijskog fonda zatraži njegov upis.

S druge strane, ugovori o delu mogu da budu veoma različiti. Primera radi, likovni umetnik može da bude angažovan po ugovoru da oslika neku prostoriju ili muzičar da održi koncert. Naknada za to može da bude izuzetno visoka i da bude dovoljna da „pokrije” celu kalendarsku godinu, iako je faktičko angažovanje trajalo samo jedan ili nekoliko dana. Da bi se odredilo trajanje staža, veoma je značajan način na koji je poslodavac prijavio angažovano lice na osiguranje.

Isto tako poslodavac može da angažuje neko lice da po potrebi u nekoliko kalendarskih godina održi stručna predavanja. Za svako predavanje isplati tom licu naknadu koja je relativno visoka. Ukoliko je zbir naknada u jednoj godini viši od najniže godišnje osnovice – staž osiguranja u kalendarskoj godini može da traje i svih 12 meseci, iako je to lice održalo samo nekoliko predavanja.

Dakle, za razliku od ugovora o privremenim i povremenim poslovima, kod kojih staž po pravilu traje kraće od kalendarskog trajanja ugovora, kod ugovora o delu je situacija vrlo često suprotna i za radnika povoljnija.

U svakom slučaju, savet za sve koji planiraju odlazak u penziju je da provere svoje podatke o stažu kako ne bi pogrešno procenili datum kada ispunjavaju uslove. Ovo posebno važi za one koji su radili na privremenim i povremenim poslovima ili po ugovoru o delu. Najvažniji savet je – držite se podataka koji za vas postoje u matičnoj evidenciji, a ne datuma početka i kraja ugovora.

Izvor: Politika.rs