UKRASNA TRAKA
Dodelili su mi mesto u pozamanteriji, među rolnama ukrasnih traka i konaca, cikcak makaza i krojačke krede, to sam prepoznala, majka je imala kod kuće.
Posle škole potražila sam posao. Spustila sam se niz Čizik haj road i probala u knjižari, jer sam volela da čitam, ali nisu imali mesta, ili nisu imali mesta za mene.
Bila sam razočarana, već sam videla sebe kako razmeštam police, ili sedim za pultom, a u krilu mi neka knjiga, kao Midimarč Džordža Eliota, ili Slobodna deca Samerhila – moja majka je studirala dečju psihologiju, a ja sam gutala njene udžbenike brže od nje same. Možda im je bilo jasno da neću obraćati pažnju; možda nisu zapošljavali one koji mnogo vole knjige.
Otac je našao vezu u lokalnoj robnoj kući, Gudbans. Mora da me je nahvalio; uvek je bio ponosan na moju pamet mada ga je nerviralo što sam povučena. Bila sam prekomerno stidljiva. Dodelili su mi mesto u pozamanteriji, među rolnama ukrasnih traka i konaca, cikcak makaza i krojačke krede, to sam prepoznala, majka je imala kod kuće. Ali traka za paspuliranje bila je previše za mene: skliska i uvijena, bežala mi je dok sam merila, odjednom nesigurna u merenju centimetara i u strahu da ću pogrešno odseći. Mora da ste novi, primetio je neko.
Otišla sam u kantinu za radnike i sipala čaj u zelenu šoljicu s tanjirićem. Niko mi se nije obratio. Popodne sam izvadila kabanicu iz omota i posle nisam mogla da je vratim. Nikad ne otvaramo pakovanja za mušterije, rekli su mi. Dan se razvukao kao gladna godina. U ponedeljak ih je otac nazvao i rekao da neću više dolaziti. Vratila sam se kući, obeshrabrena sopstvenom nesposobnošću, a ionako je trebalo da spremam završne ispite, još to pa da krenem na fakultet. Mazili su me posle, ispred vrata sobe mi ostavljali ispeglani veš, vozili me u školu kad bih kasnila na autobus.
Jednog letnjeg dana našminkala sam se da bih izgledala privlačnije i otišla da razgledam ploče u Gudbansu, čitala poleđine omota, ni sama nisam znala šta tražim. Odlučila sam se za ploču bluza Džona Majala, dugokosi momak na kasi je prokomentarisao da je neobično da devojka voli takvu muziku. Bila sam sva ponosna i pustila ploču tati, ali nije mu se dopalo. Više je voleo grupu Prokol Harum, naročito A Whiter Side of Pale, ponavljao je refren o njenom belom licu dok mi nije prekipelo. On je tvrdio da je to čist Šekspir.