ISTRAŽIVANJE DEJSTVA GLJIVA
Psilocibin može da promeni raspoloženje, percepciju i spoznaju vezivanjem za određeni podtip serotoninskog receptora u mozgu.
Nova studija objavljena u časopisu Cancer izveštava da psilocibin iz pečuraka može pomoći ljudima koji se leče od raka i/ili depresije.
Rezultati kliničkog ispitivanja druge faze otkrili su da je psilocibin – halucinogena hemikalija koja se nalazi u određenim vrstama pečuraka iz roda Psilocibe – pomogao učesnicima ispitivanja. Autori studije su rekli da su učesnici imali manje simptoma depresije.
Psilocibin može da promeni raspoloženje, percepciju i spoznaju vezivanjem za određeni podtip serotoninskog receptora u mozgu.
Autori studije su rekli da je više randomizovanih kontrolisanih ispitivanja pokazalo bezbednost i potencijalnu efikasnost terapije koja kombinuje psilocibin sa psihološkom podrškom obučenih terapeuta za lečenje velikog depresivnog poremećaja.
Takođe su istakli da se provode mnoga istraživanja u vezi sa upotrebom psilocibina u lečenju stanja mentalnog zdravlja, uključujući zavisnost, anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).
Detalji iz studije o psilocibinskim pečurkama
Nova studija je uključivala odrasle osobe koje boluju od raka i depresije.
U ispitivanju, 30 ljudi je primilo dozu od 25 mg sintetizovanog psilocibina, grupnu terapiju i sesiju jedan na jedan sa terapeutom.
„Ova studija se razlikovala po grupnom pristupu. Kohorte od tri do četiri pacijenta su istovremeno lečene sa 25 mg psilocibina u susednim prostorijama otvorenim u isto vreme, u odnosu jedan prema jedan, terapeut-pacijent“, rekao je dr Maniš Agraval, vodeći autor studije.
Istraživači su izvestili da su učesnici pokazali umerene do ozbiljne ekspresije depresivnog stanja na početku studije. Osam nedelja kasnije, istraživački tim je primetio da su rezultati depresije ispitanika pali u proseku za 19 poena.
Tretman je dao trajni odgovor kod 80 odsto učesnika, pri čemu je polovina pokazala potpunu remisiju simptoma depresije nakon nedelju dana osmonedeljnog lečenja. Ispitanici su prijavili neželjene efekte kao što su glavobolja i mučnina, a glavobolje su uglavnom bile blage, izvestili su istraživači.
„Kao onkolog dugi niz godina, iskusio sam frustraciju što nisam u mogućnosti da pružim lečenje od raka celoj osobi, a ne samo tumoru“, rekao je dr Agraval.
On je kazao da je ovo bila mala, otvorena studija i da je potrebno uraditi još istraživanja, ali je njen potencijal značajan i mogao bi da ima implikacije za pomoć milionima pacijenata sa rakom koji se takođe bore sa teškim psihološkim uticajem ove bolesti.
Kako psilocibin može pomoći ljudima sa rakom?
Dr David Rabin je stručnjak za psihodeličnu medicinu i osnivač i glavni medicinski službenik u Apolo Neuroscience koji nije bio uključen u studiju.
Rabin je rekao da nema dokaza da psilocibin leči rak, ali što se tiče depresije i beznađa povezanih sa rakom, postoji mnogo dokaza koji snažno sugerišu da je jedna doza psilocibina izuzetno efikasna u smanjenju depresije i anksioznosti oko kraja života sa kojim se susreću pacijenti sa kancerom.
„Veliki razlog za to je priroda načina na koji psilocibin, isporučen u bezbednom okruženju sa odgovarajućim uslovima i terapijskom pripremom, daje pacijentu osećaj dubokog jedinstva, povećane bezbednosti i povezanosti sa nečim većim od njih samih. To ponovo potvrđuje njihov osećaj sebe iznad i izvan bolesti od koje boluju. Ovo u velikoj meri jača njihovu veru i nadu“, objasnio je dr Rabin.
On je rekao da psilocibin dobro funkcioniše kod pacijenata sa rakom, jer omogućava ljudima da odvoje svoj osećaj sebe od reči kojima opisuju sebe i svoju bolest.
„Vraća nadu i suspreže osećaj depresije i anksioznosti, što može ubrzati izlečenje. Teško je reći da upotreba psilocibina produžava život, ali definitivno pomaže pacijentima da žive bolje sa vremenom koje imaju“, naveo je lekar.
Neka upozorenja o pečurkama i psilocibinu
Dajen Bota, psihoterapeutkinja i licencirani klinički socijalni radnik u Njujorku koja nije bila uključena u studije, rekla je da je razlog zašto istraživači vide toliku efikasnost u kliničkim ispitivanjima sa psilocibinom zbog njegove sposobnosti da stvori kognitivnu i neuronsku fleksibilnost.
„Rigidni obrasci razmišljanja i strahovi često mogu da smekšaju kao rezultat efekata psilocibina. I grupna i individualna terapija mogu na kraju biti daleko efikasnije kao rezultat, pošto pojedinci u nju ulaze u stanju koje ih prirodno čini prijemčivijim za promene“, istakla je doktorka.
Bota je rekla da neki ljudi imaju duhovna iskustva sa psilocibinom, za koje je rekla da je teško izmeriti, ali takvo iskustvo može prirodno dovesti do smanjenja simptoma depresije, jer obično dovodi do promene pogleda na svet i većeg osećaja mira i lakoće.
Posebno za pacijente sa rakom, koji se često bore sa strahom od smrti, promena nivoa anksioznosti može biti izražena.
Međutim, ona je navela i potencijalne nedostatke.
„Bilo je nekoliko slučajeva da psilocibin izaziva maniju ili psihozu. Iako mnogi subjekti imaju pozitivna iskustva, može biti teško odrediti ko neće. Druge zabrinutosti odnose se na etiku komercijalizacije ili medikalizacije psilocibina, koji se milenijumima smatra svetim sakramentom od strane pojedinih autohtonih kultura“, dodala je ona.