KONTROVERZNA TEMA
Surogat majčinstvo znači da majka nosi trudnoću za neki par ili neku osobu, tamo gde je zakonom dozovljeno i za singl roditelje.
Koliko je komplikovan ceo ovaj postupak i kako se izvodi u emisiji K1 televizije i zašto surogat majčinstvo nije dozovljeno u Srbiji govorile su doktorka, ginekolog i načelnica GAK-a, Ana Mitrović i advokatica Ana Selak.
Pevačica Marija Šerifović dobila je sina, kome je dala ime Mario. Dečaka je rodila surogat majka na klinici u Kaliforniji.
Ovaj događaj pokrenuo je rasprave oko kontroverzi koje donosi surogat majčinstvo.
– Postoje mnogi aspekti, psihološki momenat, prava deteta, etička pitanja, mnogo toga, a ja ću se zadržati na isključivo medicinskim da objasnim zašto to nije moguće u Srbiji. Ovom trudnoćom ugrožava se zdravlje, postoji mogućnost da se nešto zakomplikuje. Dosta puta govorili smo o maternalnoj smrti koju nismo mogli da predvidimo. Zato sa medicinske tačke gledišta mislim da nismo spremni za uvođenje surogat materinstva kod nas – rekla je doktorka Ana Mitrović.
Preduslovi za to ko može biti biološka majka se razlikuju u svakoj državi gde je ovo dozovoljeno.
– Zavisi koji su zahtevi od države do države. Negde je to starost do 30 godina, da se već ostvarila kao majka, da je zdrava – odgovor je doktorke.
– Surogat materinstvo znači da majka nosi trudnoću za neki par ili neku osobu, tamo gde je zakonom dozovljeno i za singl roditelje. Ta osoba prolazi kroz postupak veštačke oplodnje. Ovo se izvodi što se uzme ženin embrion, oplodi se uz pomoć izabranog partnera. Onog trenutka kada se surogat majka porodi, biološki roditelji tog deteta treba da preuzmu dete – kaže doktorka Mitrović.
Priprema za surogat majčinstvo slična je pripremi za vantelesnu oplodnju.
– Za osobu koja prima embrion, ona ne prolazi proceduru, hormonske pripreme. Najčešće surogat majke nisu trudnice koje su dale svoj biološki materijal, već nose materijal koji je napravljen laboratorijski. Ona je trudna, a njena priprema za trudnoću biće najsličnija pripremi pacijentkinjema za embriotransfer zamrznutog embriona. Relativno laka hormonska priprema. Onda nastaje trudnoća. Ko može da bude surogat majka, zavisi od zemlje do zemlje, po zakonu, koji su uslovi – kaže doktorka Mitrović.
– Ono što medicinski mora mo naglasiti je i da razvojem u uterusu, pod hormonima surogat majke, kako se hrani, šta sluša, ta bebica iz doniranog reproduktivnog materijala ima uticaj na sam plod koji se rađa, znači postoji i njena genetika – kaže doktorka Mitrović.
Dakle dete ima gene majke koja je donor embriona, oca koji je donor sperme i surogat majke koja nosi plod.
– Plod može da ima pet roditelja zapravo. Ako bi se dozvolilo da su roditelji partneri koji ne mogu da imaju decu, nisu biološki, a žele da budu roditelji, pa u ovom slučaju imamo donora spermatozoida, donora jajne ćelije i surogat majku. U tom slučaju imamo roditelje koji ne žele usvojeno dete, već da ovo dete bude rođeno za njih. Zato je vrlo kompleksno – objasnila je doktorka.
Doktorka Mitrović je stava da medicinska struka kod nas još nije spremna da podrži ovaj vid roditeljstva, dok pravna struka koji zastupa Ana Selak u ovoj situaciji, smatra da bi proceduru trebalo ubrzati.
– Surogat majka se već ostavarila kao majka, ona sada pomaže drugoj ženi da postane majka. Ako budemo išli previše u širinu i u kompleksne deliće nikada nećemo doneti ovaj zakon. Krovni zakon je građanski zakon, pa ćemo sve druge zakone usklađivati sa njim – kaže Selakova.
– Medicina je po ovoj temi vrlo bila jasna i radili smo na tome studiozno. Gde je ljudsko zdravlje u pitanju sve moramo gledati sa mnogo strana i uzeti u obzir mnoge probleme koji mogu da iskrsnu jer mi moramo da pogledamo te ljude u oči, kada nastanu problemi. Zato je komplikovano da se ovo realizuje – rekla je doktorka Mitrović.
– Na tome se ništa ne radi, previše je sporo sve, komisija je rasformirana. Građanskim zakonikom uvodimo mnoge druge zakonike. Važno je da imamo pravnu regulativu, jer kada je nemamo stvaramo crno tržište – kaže Selakova.
– Smatram da je pretežniji interes da uđemo u ove procedure zato što smo dostigli taj civilizacijski nivo – rekla je Selakova.
– Mene zanima kakvo je pravo tog deteta rođenog ovom procedurom? I to mora da se uzme u obzir. Ovo je tema na kojoj ne prestajemo da radimo i gledamo je sa različitih aspekta. Ovo su ozbiljne stvari o kojima moramo razmišljati iz svih situacija. Moramo zaštititi sve činioce koji u ovome učestvuju. Ovo je tema koja ne može da se pojednostavi, nije ovde dovoljna diskusija, već ozbiljne radne grupe, timovi sa sukobljenim mišljenima, to je ono što će dati potencijalno dobar rezultat. Smatram da je polemika na ovu temu neophodna i da mora biti sukobljenih mišljenja da bi rešenje bilo doneto – rekla je doktorka Mitrović.
Veliko pitanje koje ostaje je i oko prava deteta i da li detetu saopštiti kako je začeto.
– I to je moguće definisati, ali iz prakse znam da ima parova koji traže da se sa otpusne liste izriše da je dete začeto vantelesnom oplodnjom. Kada je u pitanju potencijalni surogat, lično smatram da dete mora biti upoznato sa time kako je nastalo – rekla je doktorka.
– Nešto ipak treba da bude i znak stava i volje roditelja. Mislim da to treba da bude ostavljeno roditeljima. Tu su značajne razlike, ali ima tu i do društva – rekla je Selakova-
– Da li je krivično delo ako mi izbišemo ovu informaciju sa otpusne liste – pitala je doktorka Selakovu.
– Sigurno da vi tu informaciju nećete izbirsati iz vaših zvaničnih podataka – odgovor je Selakove.
Zaključak i jedne i druge strane na kraju je da je ovo definitivno tema oko koje se još dosta može diskutovati.
Izvor: Srbija danas/K1 TV