NEMANJIĆKA ZADUŽBINA
Manastir Hilandar više od osam vekova slavi praznik i hramovnu slavu Vavedenje Presvete Bogorodice.
Kao i u prethodnih 825 godina, manastir Hilandar proslavlja praznik Vavedenje koji simbolizuje dolazak Bogorodice u hram.
Sveti Sava i njegov otac Simeon osnovali su Hilandar pre osam vekova. Do danas, kada je u pitanju manastirska slava, malo toga se promenilo. Velika svečana služba počela je još tokom noći uoči praznika.
„Nakon toga i kratke pauze ide sveta božanska liturgija. To je trenutak najvećeg proslavljanja. Gospod se slavi kao i Presveta Bogomajka, a nakon toga ide ono što je primereno svakoj slavi – slavska trpeza, veliki ručak ljubavi koju Hilandar priređuje“, objašnjava Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandara.
Na slavu, kao gosti, dolaze svi koji žive na Svetoj Gori, dok ostali dolaze samo ako budu pozvani. Ostalim danima, svako ko želi da poseti ovo mesto, trebalo bi da zna da su na Svetoj Gori još uvek na snazi određene mere, pa tako svaki manastir dnevno može da primi 10 poklonika.
„Ono što je crveno slovo to je definitivno ono što je važno. Još pada i u nedelju koja je sama po sebi, svaka nedelja, crveno slovo, svaki praznik služi se liturgija, kao i svake nedelje. Kao i svaki dom koji se sređuje i ukrašava koji ima svoju krsnu slavu, tako se i monasi trude da dom Bogodorice sjaji koliko može“, dodaje Ranđić.
Ovo nije jedina slava manastira Hilandara. Treba izdvojiti ktitorske slave, Savindan 27. januara, Dan Svetog Simenona 26. februara, ali i dan jedne od najpoštovanijih ikona u pravoslavnom svetu, 25. jul, Dan ikone Presvete Bogorodice. Skoro 20 godina sve se to proslavlja uz neprestane radove na rekonstrukciji manastira, posle požara 2004. Za dve godine, radovi bi trebalo da budu gotovi.
„Hilandar je neuporediv u svom značaju za srpski narod. Po meni, najznačajnija činjenica vezana za Hilandar je njegov kontinuitet. Kao narod koji je trpeo posledice diskontinuiteta, mislim da moramo da imamo svest da je to bogoslužbeno, duhovno mesto koje postoji bez prekida od 1198. godine“, ističe direktor Zadužbine, Milivoj Ranđić, što je retkost u balkanskim, pa i evropskim poimanjima.
Hilandar je prvi srpski univerzitet, a tek posle njega počele su da se otvaraju škole pri manastirima i crkvama. Zadužbina manastira Hilandara u Beogradu postoji već dve decenije, a plan je da jedan deo bude namenjen posetiocima koji žele više da saznaju o manastiru koji je 1988. primljen na Uneskovu listu svetskih kulturnih baština.
Izvor: RTS