VASKULARNA KONDICIJA
Visoka kardiorespiratorna izdržljivost znači da osoba izdržava aktivnosti visokog intenziteta tokom dužeg perioda bez osećanja umora.
Kardiorespiratorna izdržljivost je pokazatelj ukupnog fizičkog zdravlja. Testovi za merenje ovoga prate koliko srce, pluća i mišići kvalitetno i dobro rade tokom vežbanja umerenog do visokog intenziteta.
Povećanje kardiorespiratorne izdržljivosti znači uzimanje više kiseonika u pluća i srce i ono može pomoći osobi da duže izdrži fizičku aktivnost.
Kardiorespiratorna izdržljivost drugačije se naziva i kardiovaskularna kondicija, kardiovaskularna izdržljivost ili kardiorespiratorna kondicija.
Šta je kardiorespiratorna izdržljivost?
Kardiorespiratorna izdržljivost meri koliko dobro telo radi tokom dugih perioda vežbanja. Osoba sa visokom kardiorespiratornom izdržljivošću može da izdrži aktivnosti visokog intenziteta tokom dužeg perioda bez toga da oseća umor.
Merenje kardiorespiratorne izdržljivosti neke osobe uključuje ispitivanje koliko dobro njeno telo uzima i koristi kiseonik.
Kada osoba udahne, njena pluća se pune vazduhom i deo kiseonika koji sadrži prelazi u krvotok. Ova krv bogata kiseonikom zatim putuje do srca i cirkuliše po telu do tkiva i organa kojima je potrebna.
Mišićima je potrebno adekvatno snabdevanje kiseonikom i drugim hranljivim materijama da bi pravilno radili tokom intenzivnog ili produženog perioda vežbanja. Ako mišići ne dobijaju dovoljno hranljivih materija, otpadni proizvodi počinju da se akumuliraju i izazivaju umor.
Nivo kardiorespiratorne kondicije jedne osobe može direktno da utiče na njen fizički učinak.
Kako se meri?
Testovi koji mere kardiorespiratornu izdržljivost su:
Metabolički ekvivalenti
Metabolički ekvivalenti (MET) se odnose na odnos između energije utrošene tokom fizičke aktivnosti i energije utrošene u mirovanju. Analiza metaboličkih ekvivalenata osobe podrazumeva merenje količine kiseonika koje telo koristi u mirovanju.
Maksimalno upijanje kiseonika
Test maksimalnog unosa kiseonika određuje maksimalnu količinu kiseonika koju telo može da iskoristi tokom aktivnosti visokog intenziteta, kao što su sprint ili biciklizam.
Ovaj test obično uključuje trčanje na traci za trčanje ili pedaliranje na stacionarnom biciklu što je brže moguće. Tokom testa, osoba nosi kaiš za grudi ili neki drugi dodatak za telo koji beleži njen otkucaj srca i masku za lice koja meri potrošnju kiseonika.
Zašto je važna?
Kardiorespiratorna izdržljivost ukazuje na nivo aerobnog zdravlja i fizičke spremnosti osobe. Ove informacije mogu koristiti svima, a ne samo profesionalnim sportistima.
Visoka kardiorespiratorna izdržljivost generalno znači da osoba može duže da izvodi vežbe visokog intenziteta.
Ljudi koji pokušavaju da smršaju možda žele da se fokusiraju na povećanje svoje kardiorespiratorne izdržljivosti, jer aerobne aktivnosti većeg intenziteta mogu pomoći osobi da sagore više kalorija.
Naučna istraživanja takođe sugerišu neke druge potencijalne zdravstvene koristi od poboljšane kardiorespiratorne izdržljivosti.
Na primer:
- Studija iz 2017. sugeriše da ljudi sa većom kardiorespiratornom izdržljivošću imaju manje šanse da razviju visok krvni pritisak od onih sa nižom kardiorespiratornom izdržljivošću.
- U studiji iz 2015. istraživači su otkrili pozitivnu korelaciju između nivoa kardiorespiratorne izdržljivosti i performansi u više fizičkih zadataka među odraslima starosti između 59 i 80 godina.
- Poboljšanje kardiorespiratorne izdržljivosti može smanjiti rizik od koronarne bolesti srca i smrtnosti od svih uzroka, sudeći prema studiji iz 2015. godine.
Zaključak
Kardiorespiratorna izdržljivost je, dakle, merenje koliko dobro srce, pluća i mišići rade tokom fizičke aktivnosti umerenog do visokog intenziteta.
Redovna fizička aktivnost, posebno aerobne vežbe, mogu poboljšati kardiorespiratornu izdržljivost. Aerobne vežbe mogu pomoći u unapređenju zdravlja srca i pluća i poboljšati cirkulaciju krvi i korišćenje kiseonika.