MS I ČULO VIDA
Multipla skleroza (MS) može da utiče na oči na različite načine – može izazvati probleme sa vidom kao što su zamagljen vid, dvostruki vid i gubitak vida.
Kao i kod drugih simptoma koje donosi multipla skleroza (MS), simptomi vezani za oči mogu se pojaviti tokom napada, a zatim nestati tokom vremena. Tretmani mogu pomoći u zaštiti vida osobe, usporiti napredak MS i sprečiti dalje oštećenje.
MS i problemi sa očima
Multipla skleroza (MS) je progresivna bolest u kojoj imuni sistem greškom napada zdrave nervne ćelije. Pri tome oštećuje zaštitni omotač ovih ćelija, koji se naziva mijelinski omotač. Oštećenje ovih ćelija može izazvati trajne ožiljke u mozgu, što dovodi do niza simptoma.
Iako MS utiče na svaku osobu drugačije, američko Nacionalno društvo za multiplu sklerozu (NMSS) napominje da su problemi sa vidom vrlo često prvi simptomi koje ljudi sa MS doživljavaju.
Kada MS utiče na nerve u očima osobe, može izazvati upalu, što dovodi do izvesnih simptoma. Zvanični naziv za ovo stanje je optički neuritis.
Osoba sa optičkim neuritisom može primetiti različite probleme sa vidom, uglavnom samo na jednom oku. Ovi problemi se mogu pojaviti iznenada ili sporo. Oni mogu biti zabrinjavajući, ali obično nestaju vremenom.
Problemi sa vidom
Ljudi sa MS najčešće doživljavaju neki oblik gubitka vida kako poremećaj napreduje.
Problemi sa vidom obično utiču na jedno oko i imaju tendenciju da se pogoršaju. Svako ko iskusi ove simptome treba odmah da kontaktira svog lekara, jer su u nekim slučajevima dostupne opcije lečenja.
Iako je moguć potpuni gubitak vida, on nije tako čest kao drugi simptomi, kao što su:
- zamagljen vid
- gubitak boje ili sivi vid
- bol dok se oči pomeraju
- delimično ili potpuno slepilo na jedno oko koje se pogoršava
- problem sa gledanjem u stranu
- tup bol iza očiju
Problemi sa kretanjem očiju
Ljudi sa MS mogu doživeti nekontrolisane pokrete očiju koje se nazivaju nistagmus.
Nistagmus se neće uvek pojaviti na isti način, ali često uzrokuje da se jedno ili oba oka stalno pomeraju napred-nazad. Osoba može izgubiti kontrolu nad tim kako se njeno oko kreće u određenom pravcu.
Ozbiljnost nistagmusa može da varira. Neki ljudi mogu imati blage simptome, dok drugi doživljavaju pokrete koji su dovoljno jaki da im poremete vid.
Dupli vid
Neki ljudi sa MS mogu takođe doživeti dvostruki vid ili diplopiju.
Diplopija se javlja kada mišići u očima nisu sinhronizovani jer jedan ne radi ispravno. Kao rezultat toga, mozak se bori da sastavi jasnu sliku.
Kod nekih ljudi sa MS ovo se dešava kada poremećaj utiče na nerve koji kontrolišu ove mišiće.
Slepilo
U naprednim stadijumima, multipla skleroza može uništiti zaštitni omotač oko nerava, što dovodi do trajnih promena vida.
Kod osobe koja redovno ima probleme sa vidom tokom napada, to može dovesti do delimičnog ili potpunog slepila na jedno ili oba oka.
Koliko dugo traju simptomi?
Multipla skleroza utiče na svaku osobu drugačije, tako da se ne može tačno reći koliko dugo će simptomi trajati.
Simptomi bi trebalo da se povuku kako zapaljenje u nervnim ćelijama nestane. Za mnoge ljude, ovo je period od nekoliko nedelja. Drugi mogu imati simptome koji traju do godinu dana ili više.
Neki ljudi mogu otkriti da se njihovi simptomi pogoršavaju sa toplotom, na primer, posle toplog tuša ili u vrelim danima. Visoka telesna temperatura usled vežbanja ili gripa takođe može da pogorša simptome kod nekih ljudi.
Simptomi se takođe mogu pogoršati, jer osoba koristi ili napreže oči tokom celog dana. Treba praviti redovne pauze tokom dana kako bi se odmorile oči i izbeglo nepotrebno naprezanje.
Prevencija
Nije moguće u potpunosti sprečiti oštećenje očiju kao posledicu multiple skleroze, ali mogu se preduzeti koraci ka smanjenju verovatnoće da se to dogodi.
Osobe koje su sklone upali očiju treba redovno da odmaraju oči tokom dana. Lekari takođe mogu preporučiti da ljudi nose naočare sa specifičnim prizmama u njima koje pomažu u kontroli poremećaja u oku i smanjuju simptome.
Može da postoji veza između nivoa vitamina D i težine napada. Studija u časopisu Neurology otkrila je da postoji povezanost nivoa vitamina D i težine optičkog neuritisa.
Međutim, to ne znači nužno da će uzimanje vitamina D dovesti do manje ozbiljnih napada. Istraživači sprovode sveobuhvatnija istraživanja, ali u međuvremenu, neki lekari preporučuju da pacijenti sa MS uzimaju suplemente vitamina D.