ISTRAŽIVANJE
Po prvi put je predstavljen poseban mikrobiom sperme, a ovo je i prva studija u kojoj je jedna bakterija povezana sa smanjenjem pokretljivosti spermatozoida.
U svetu je medicinski trend smanjenja broja muških spermatozoida ili broja održivih spermatozoida u spermi.
Neka istraživanja ukazuju na zagađenje kao faktor koji doprinosi muškoj neplodnosti, ali to ne objašnjava zašto se procenjuje da se 30 odsto sperme smatra abnormalnom.
Nova reproduktivna studija sperme ispitala je uticaj zdravlja mikrobioma semene tečnosti na pokretljivost spermatozoida, što je sposobnost sperme da uspešno pliva kroz ženski reproduktivni sistem kako bi dosegla i potencijalno oplodila jajnu ćeliju.
Studija otkriva da su visoki nivoi bakterije Lactobacillus iners (L. iners) povezani sa niskom pokretljivošću spermatozoida.
Ova studija po prvi put predstavlja činjenicu da je poseban mikrobiom sperme predložen i istražen, a i prva je u kojoj je bakterija L. iners povezana sa smanjenjem pokretljivosti spermatozoida.
Balans bakterija u mikrobiomu sperme utiče na zdravlje spermatozoida
Zajedno sa „pomoćnicima sperme“, kao što su enzimi, fruktoza i limunska kiselina, postoji zajednica bakterija unutar sperme.
Pored L. iners, najistaknutije bakterije koje se nalaze u spermi su:
- Enterococcus faecalis
- Corynebacterium tuberculostearicum
- Staphylococcus epidermidis
- Finegoldia magna
Za studiju je analizirana sperma 73 muškarca koji su tražili lečenje zbog problema sa reprodukcijom ili vazektomije (podvezivanjem semenovoda).
Istraživači su otkrili da je 27 muškaraca sa problemima reprodukcije pokazalo veće količine bakterije L. iners u poređenju sa 46 muškaraca koji su tražili vazektomiju, a koji su se već uspešno razmnožavali i koji su imali zdravo seme.
Muškarci sa abnormalnim semenom takođe su imali relativno veći nivo bakterija Pseudomonas stutzeri i Pseudomonas fluorescens. Imali su niže nivoe Pseudomonas putida od onih sa normalnim semenom.
Kako bakterije utiču na ljudsku neplodnost?
Prvi autor studije, dr Vadim Osadčij, inače akademski urolog specijalizovan za zdravlje muškaraca i neplodnost, objasnio je kako bakterije L. iners prisutne kod muškaraca i žena mogu uticati na neplodnost.
„Kod žena, ovaj mikrob može da deluje kao simbiotski organizam, što znači da pomaže u održavanju zdravog vaginalnog mikrobioma i sprečava „loše igrače“ da preuzmu vlast“, objasnio je dr Osadčij.
Međutim, neke studije sugerišu da bakterije ponekad mogu predisponirati osobu za razvoj bakterijske vaginoze ili čak polno prenosivih infekcija.
Dr Osadčij je primetio da bakterije L. iners takođe mogu uticati na stope uspeha kod ljudi koji se podvrgavaju tretmanima za neplodnost.
„Postoje neki podaci koji ukazuju na lošije rezultate potpomognute reproduktivne tehnologije kada se ovaj mikrob nađe u većem obilju u vaginalnom mikrobiomu“, naveo je lekar, dodajući da ovaj mikrob nikada nije proučavan u kontekstu muškog faktora plodnosti.
Da li postoji veza između mikrobioma sperme i mikrobioma creva?
Odnos, ako postoji, između manje poznatog mikrobioma sperme i mikrobioma creva je nejasan, ali stručnjaci imaju nekoliko teorija.
„Mislim da što se više udaljavate od reproduktivnog trakta, anatomski gledano, odnos između mikrobioma sperme i raznih drugih mikrobioma u našim telima postaje sve slabiji. Znamo da postoji intimna veza između mikrobioma urinarnog i sperme, jer su reproduktivni i urinarni trakt međusobno povezani iako su ova dva mikrobioma svakako različita“, istakao je dr Osadčij.
Doktorka funkcionalne medicine Menka Gupta, koja nije bila uključena u studiju, sugerisala je da bi moglo biti moguće poboljšati zdravlje mikrobioma sperme, ali je istovremeno dala prednost zdravlju creva.
„Potencijalno mogu da vidim vezu između creva i mikrobioma sperme kroz faktore načina života kao što su ishrana, nivo stresa, i izloženost toksinima“, kazala je dr Gupta.
Dr Osadčij je primetio da je moguće da bi mikrobiom creva sa upalom mogao rezultovati uslovima koji favorizuju proinflamatorni mikrobiom sperme.