KONTROLA NIVOA HOLESTEROLA
Muškarci su skloni da imaju veće vrednosti holesterola tokom života nego žene. Nivo holesterola kod muškaraca raste sa godinama, a kod žena osetno nakon menopauze.
Vrednosti holesterola u krvi variraju u zavisnosti od starosti, težine i pola. One se obično povećavaju tokom vremena, a ljudi stariji od 20 godina trebalo bi da provere nivo holesterola svakih 5 godina.
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuju da skoro 94 miliona odraslih osoba u SAD ima visok holesterol. Ova činjenica povećava rizik da te osobe obole od srčanih bolesti ili se nađu pod dejstvom moždanog udara koji se može završtiti fatalno.
U ovom tekstu ćemo videti kako lekari mere holesterol i šta se podrazumeva pod zdravim nivoima u različitim fazama života.
Šta je holesterol i kako ga lekari mere?
Holesterol je supstanca nalik masti koja se stvara u jetri. Postoje dva tipa: lipoprotein niske gustine (LDL) i lipoprotein visoke gustine (HDL). Ovaj prvi kolokvijalno nazivamo lošim holesterolom, a drugi dobrim.
Ako ima previše LDL ili „lošeg“ holesterola u krvotoku, on se može nakupiti u krvnim sudovima, formirajući masne naslage koje se nazivaju plakovi. Ovi plakovi mogu dovesti do raznih problema kao što su srčani ili moždani udar.
Nivo ukupnog i LDL holesterola treba da bude nizak. Ako imate više HDL ili „dobrog“ holesterola u krvi, to može smanjiti rizik od nastanka srčanog ili moždanog udara.
Lekari mogu da izmere nivoe HDL, LDL i ukupnog holesterola i taj rezultat učitava se kroz običan laboratorijski nalaz krvi. Ovaj rezultat takođe može pokazati nivoe svih ne-HDL masti koje mogu da povećaju rizik od nastanka srčanih oboljenja.
Nivo holesterola i starost
Nivo holesterola u krvi povećava se s godinama. Preduzimanje koraka za dostizanje ili održavanje zdravih nivoa ranije u životu može sprečiti da oni vremenom postanu opasno visoki. Godine nekontrolisanog nivoa holesterola mogu biti izazovne za kasnije lečenje.
Američki CDC preporučuju da ljudi stariji od 20 godina proveravaju nivo holesterola najmanje jednom u 4-6 godina ili češće ako imaju druge faktore rizika od kardiovaskularnih bolesti poput naslednih faktora.
Deca treba da imaju najmanje jedan test holesterola u dobi od 9 do 11 godina i još jedan u dobi od 17 do 21 godine. Deci sa faktorima rizika za visok holesterol potrebne su i češće kontrole.
Tipično, muškarci imaju tendenciju da imaju veće vrednosti holesterola tokom svog života nego žene. Nivo holesterola kod muškaraca raste sa godinama, a nivo holesterola kod žena osetno raste nakon menopauze.
Vrednosti holesterola prema starosti i polu
- Svi mlađi od 19 godina (oba pola)
Totalni holesterol: manje od 170 mg/dl (miligrama po decilitru)
Ne-HDL: manje od 120 mg/dl
LDL: manje od 100 mg/dl
HDL: više od 45 mg/dl
- Svi stariji od 20 godina (oba pola)
Totalni holesterol: 125-200 mg/dl
Ne-HDL: manje od 130 mg/dl
LDL: manje od 100 mg/dl
HDL: 40 mg/dl i više (muškarci) i 50 mg/dl i više (žene)
Koji je normalni opseg za holesterol?
Za odrasle osobe starije od 20 godina, smatra se da su prihvatljivi nivoi totalnog holestorola ispod 200 mg/dl, LDL ispod 100 mg/dl i HDL 60 mg/dl i više.
Visoka granica dozvoljenog kreće se za totalni holesterol 200-239 mg/dl, za LDL 130-159 mg/dl i za HDL 40-59 mg/dl.
Sve vrednosti totalnog holesterola iznad 240 mg/dl, LDL 160 mg/dl i ispod 40 mg/dl za HDL smatraju se visokim rizikom za nastanak srčanih oboljenja i sa njim povezanim infarktima miokarda ili mozga.
Kod dece ispod 19 godina, tolerišu se i smatraju zdravim vrednosti manje od 170 mg/dl (totalni holesterol) i manje od 100 mg/dl (LDL).
Svi nivoi iznad ovih treba da budu znakovi upozorenja, jer je reč o mladim osobama čije se zdravstveno stanje treba pratiti na vreme ukoliko kod njih postoji tendencija ili predizpozicija za nastanak i održavanje visokih vrednosti holesterola tokom života.