CEVČICA OD GRKLJANA DO BRONHIJA
Traheja ide paralelno sa jednjakom i leži neposredno ispred njega. Zadnji deo traheje je mekši kako bi se omogućilo širenje jednjaka kada osoba jede.
Traheja je struktura nalik cevi u vratu i gornjem delu grudnog koša. Proteže se od larinksa, ili govorne kutije, do bronhija i prenosi vazduh u i iz pluća kada osoba diše.
Kada osoba udiše, vazduh putuje kroz nos ili usta, niz traheju i u pluća.
Kada pluća izbacuju vazduh, on putuje nazad kroz traheju i izlazi kroz usta ili nos.
Anatomija
Traheja je šuplja struktura nalik cevi koja se proteže od grkljana ili govorne kutije do bronhija – dva prolaza koja povezuju dušnik sa plućima.
Prosečna dužina traheje je oko 11,8 centimetara, a dušnik kod muškaraca je obično duži nego kod žena.
Sluzokoža slična onoj u nosnoj šupljini oblaže unutrašnjost traheje. Ćelije u ovoj membrani, koje se zovu peharaste ćelije, oslobađaju sluz kako bi sprečile da mikroorganizmi i ostaci uđu u pluća.
Traheja je takođe obložena sitnim strukturama nalik dlakama koje se zovu cilije. Oni pomažu izbacivanju sluzi koja sadrži ostatke ili patogene iz traheje. Osoba tada ili proguta ili ispljune sluz.
Meko tkivo čini većinu traheje, a hrskavica pruža dodatnu podršku.
Traheja ide paralelno sa jednjakom i leži neposredno ispred njega. Zadnji deo traheje je mekši kako bi se omogućilo širenje jednjaka kada osoba jede.
Zbog njihove blizine, mali komad hrskavice u larinksu automatski pokriva otvor traheje kako bi sprečio da hrana ili piće uđu u njega kada osoba jede.
Ako hrana ili piće dospeju u traheju, to obično uzrokuje kašalj. Ako je komad hrane posebno velik, može se zarobiti u traheji i ometati disanje.
Uloga
Primarna uloga dušnika je transport vazduha do i iz pluća. Bez traheje, osoba ne bi mogla da diše.
Pored transporta vazduha, traheja pomaže u odbrani od bolesti. Sluz u traheji pomaže u hvatanju mikroorganizama kao što su virusi i štetne bakterije pre nego što uđu u pluća.
Traheja takođe pomaže u regulisanju temperature vazduha koji ulazi i izlazi iz pluća.
U hladnim danima, traheja pomaže da se zagreje i obezbedi vlažnost vazduha pre nego što stigne do pluća.
U toplim danima, dušnik pomaže u hlađenju vazduha kroz isparavanje.
Uticaj
Različiti zdravstveni uslovi mogu uticati na stanje traheje. U ozbiljnim slučajevima, osoba može imati problema sa disanjem i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Neka stanja koja mogu uticati na traheju su:
- Traheomalacija – stanje u kojem se hrskavica traheje oštetila, što uzrokuje slabost ili klonulost traheje koja dalje može uticati na disanje.
- Stenoza dušnika – suženje traheje koje uzrokuje blage do teške probleme sa disanjem. Ako je suženje ozbiljno, osobi može biti potrebna trahealna cev.
- Tumori traheje – retki su, ali bez obzira da li su benigni ili maligni, mogu da prouzrokuju sužavanje traheje, što otežava disanje.
Postoji nekoliko potencijalnih uzroka traheomalacije. To su:
- udisanje nadražujućih materija
- gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
- hronične infekcije koje utiču na traheju kao što je bronhitis
- emfizem pluća
- hirurško oštećenje
- oštećenja usled dugotrajne upotrebe cevi za disanje
Neki potencijalni uzroci trahealne stenoze su:
- trauma grudnog koša ili grla
- tumor koji pritiska traheju
- oštećenja od terapije zračenjem
- određene infekcije kao što je tuberkuloza
- neki autoimuni poremećaji
- pritisak drugih telesnih struktura u vratu ili grudima
Ako zdravstveni problem utiče na traheju, kod te osobe se mogu manifestovati:
- problemi sa disanjem ili hvatanjem daha
- piskanje
- stridor, škripanje ili zviždanje kada osoba diše
- bučno disanje
- promuklost
- plavičast ton kože
- kašljanje
- problemi sa gutanjem hrane
- iskašljavanje krvi
Osoba treba da zatraži hitnu medicinsku pomoć ako ima poteškoća sa disanjem.