OSOVINA CREVA-MOZAK
Fermentisana hrana sadrži bioaktivne sastojke iz same originalne hrane i zdrave bakterije (probiotike), kao i metabolite koje stvaraju ove bakterije (postbiotici).
Poslednjih godina, brojne studije su se fokusirale na crevne mikrobe, posebno gledajući na to kako oni komuniciraju sa mozgom. Pošto je fermentisana hrana posebno poznata po svojim dobrobitima za zdravlje creva, istraživači su želeli da istraže kako ova hrana utiče na mentalno zdravlje.
Jedna nova studija razmatra različite vrste fermentisane hrane, tehnike fermentacije i njihovu sposobnost da utiču na mikrobiom creva i mozak. Istraživači su takođe analizirali praznine u znanju i izazove u sprovođenju studija na ljudima.
Primeri fermentisane hrane su:
- povrće iz turšije
- kimči
- kiseli kupus
- kefir
- miso
- tempeh
- jogurt
U pregledu ove studije navedeno je da fermentisana hrana direktno utiče na enteroendokrini sistem, koji utiče na hormone kao što su grelin, neuropeptid-I, peptid sličan glukagonu 1 (GLP-1) i serotonin.
Fermentisana hrana je bogata prebioticima i probioticima, što povećava količinu GLP-1. Međutim, potrebna su dalja istraživanja da bi se razumelo kako fermentisana hrana utiče na apetit i glad.
Naučne studije o fermentisanim mlečnim proizvodima imaju različite rezultate o kognitivnom zdravlju, dok opservacione studije povezuju unos fermentisane hrane sa promenama u zdravlju creva i smanjenom anksioznošću.
„Iz prethodnih studija znamo da postoji dokazana osovina creva-mozak i da to, prema tome, povezuje ishranu direktno sa mozgom i njegovim ponašanjem zasnovano na zdravlju našeg mikrobioma“, kaže dr Nikol Avena, konsultantkinja za ishranu i docent neuronauke na Medicinskom fakultetu Univerziteta Prinston (SAD).
Objašnjavanje veze creva i mozga
Naša creva sadrže stotine različitih sojeva bakterija. Ono što svačiji mikrobiom čini jedinstvenim je to što obilje različitih faktora utiče na vrstu i raznolikost unutar creva. Ovi faktori se protežu od zdravlja majke pre rođenja pa sve do trenutnog okruženja.
„Ono što hranu čini tako važnim delom zdravlja creva je to što je to opipljiv metod koji možemo koristiti za diverzifikaciju i jačanje (ili slabljenje) naše crevne flore. Osovina creva i mozga povezana je sa zdravljem i raznovrsnošću našeg mikrobioma, što znači da što je ishrana manje raznolika, to više može da pati mentalno zdravlje i zdravlje našeg mozga. Znamo da ove bakterije pomažu u varenju, apsorpciji i nusproizvodu hranljivih materija koji mogu direktno uticati na naše mentalno zdravlje“, navela je dr Avena.
Mozak i creva su povezani mnogim putevima koji uključuju nerve i cirkulaciju, objašnjava dr Vilijam Li, doktor medicine i autor bestselera o metabolizmu i ishrani.
„Supstance koje bakterije proizvode u crevima mogu da putuju ili šalju signale do velikih nerava, kao što je nerv vagus, direktno u mozak, pokrećući različite moždane aktivnosti koje mogu da promene raspoloženje, ponašanje, pamćenje i spoznaju“, rekao je dr Li i dodao:
„Sa drugog kraja, supstance iz mozga mogu da putuju niz nerve koji počinju u mozgu i distribuiraju se poput električnih žica do creva. Ovi signali mogu uticati na bakterijski ekosistem creva.“
Sa stanovišta cirkulacije, mikrobi u našim crevima mogu proizvesti supstance koje ulaze u krvotok i zatim cirkulišući dolaze direktno u mozak. Slično tome, hemijski signali koje proizvode moždane ćelije mogu ući u krvotok iz mozga i cirkulisati do creva, utičući na mikrobiom creva.
„Dok su istraživanja tačnih efekata bakterija-mozak/mozak-bakterija još uvek u povoju, ova veza između creva i mozga povezana je sa širokim spektrom funkcija mozga kao što su pamćenje, spoznaja, anksioznost, depresija i sveukupni mentalni sistem. zdravlje i dobrobit“, pojašnjava lekar.
Postoje mnoge ubedljive korelacije koje pokazuju da je disbioza, tj. abnormalni sastav crevnog mikrobioma, povezan sa depresijom, anksioznošću, demencijom, Parkinsonovom bolešću i drugim neurodegenerativnim poremećajima.
Kako fermentisana hrana utiče na mentalno zdravlje?
Fermentisana hrana sadrži bioaktivne sastojke iz same originalne hrane (polifenole, dijetalna vlakna…) i zdrave bakterije (probiotike) kao i metabolite koje stvaraju ove bakterije (postbiotici).
Ove komponente fermentisane hrane doprinose aktivnosti crevnog mikrobioma nekoga ko konzumira ovu hranu, bilo hranjenjem zdravih crevnih bakterija stimulišući njihovo delovanje na osovinu creva-mozak ili direktno doprinoseći crevnim bakterijama ili njihovim proizvodima.