EMERITUS
Danas sam je počeo šetnjom, nastavio čitanjem „Arzamasa“, pogledao nešto na nekom kanalu, ručak, grožđe, kafa, čaj na terasi…
Subotu sam oduvek voleo kao dan, još od onih davnih vremena kada je prestala da bude poslednji radni dan u šestodnevnoj nedelji.
Kasnije je u naš jezik ušla tuđica vikend, ne tako brzo kao što danas prihvatamo reči stranih jezika.
Kada bi osvanula subota, započinjala su dva slobodna dana i to me je radovalo. No, sve što je lepo kratko traje; tako su i ta dva dana zadovoljstva prolazila i kako se nedelja završavala, već popodne, osećao sam neku nelagodu, poput depresivnosti. To i sada viđamo po komičnim objavama na grupama „Sutra je opet ponedeljak“.
Odlaskom iz redovne službe, prelaskom u status emeritusa, umirovljenika, penzionera… ma kako to nazvali, subota se razlila na čitavu sedmicu noseći ugodnost posedovanja vremena i fleksibilnog organizovanja svakog dana.
Danas sam je počeo šetnjom, nastavio čitanjem „Arzamasa“, pogledao nešto na nekom kanalu, ručak, grožđe, kafa, čaj na terasi…
Sutra? Verovatno, zavisno od vremena, biće obilazak moje zelene oaze voća i vinograda, u ponedeljak snimanje već zakazanog podkasta i još mnogo toga usputnog i neplaniranog.