OBEĆAVAJUĆI POMOĆNIK
Višestruke studije koje su imale rak u fokusu otkrile su svetionik nade za ovu bolest – u pitanju je hlorofil, zeleni pigment koji biljkama daje boju.
Hlorofil, koji se prvenstveno nalazi u zelenom lisnatom povrću kao što su spanać, kelj i brokoli, poznat je po svojoj ulozi u fotosintezi. Nedavne studije su bacile svetlo na njegove potencijalne zdravstvene koristi u prevenciji i lečenju raka.
Jedna studija testirala je efekte ekstrakta spanaća obogaćenog hlorofilom na 12.000 životinja kako bi saznala kako utiče na markere bioloških procesa i formiranje tumora.
U studiji, hlorofil u ishrani u dozama od 500 do 4.000 jedinica pokazao je hemopreventivne efekte. Takođe je usporio rast tumora i transformaciju zdravih ćelija u kancerogene. Rezultati pokazuju smanjenje tumora jetre za 29 do 64 odsto i poboljšanje odgovora na tumore želuca za 24 do 45 odsto.
Istraživači su takođe otkrili da ishrana koja sadrži 10 odsto spanaća značajno potiskuje razvoj tumora u različitim ciljnim organima, što ukazuje na potencijalne zaštitne efekte hlorofila tokom različitih faza progresije raka. Oni su takođe priznali da bi mogli da postoje dodatni zaštitni efekti u kasnijim fazama razvoja tumora. Međutim, ovi efekti još nisu u potpunosti shvaćeni i možda nisu direktno povezani sa interakcijama između hlorofila i kancerogena.
Druge studije takođe pokazuju da hlorofil pomaže u uklanjanju i sprečavanju razgradnje supstanci koje izazivaju rak u organizmu.
Na primer, u studiji iz 2001. hlorofilin (polusintetički derivat hlorofila) pokazao je izuzetnu sposobnost da smanji biološki efikasnu dozu aflatoksina, kancerogena povezanog sa rakom jetre. Ovaj nalaz sugeriše da bi hlorofilin mogao biti zaštitni agens protiv specifičnih rizika od raka.
Tokom studije, učesnici su dobijali 100 miligrama hlorofilina tri puta dnevno tokom četiri meseca. Nalazi su otkrili da je konzumiranje hlorofilina dovelo do smanjenja izlučivanja aflatoksina i DNK jedinjenja urinom za 55 odsto.
Hlorofil takođe ima potencijal da smanji upalu, štiti od oksidativnog stresa, poboljšava imunološku funkciju i upravlja sporednim efektima zračenja i hemoterapije vezanim za krv.
Unos hlorofila pomaže u jačanju imuniteta
Kao supstanca koja je prirodno bogata u zelenom povrću, hlorofil je prisutan u stabljikama, listovima, pulpi i kori. Na listi namirnica bogatih hlorofilom nalaze se spanać, tikvice, maslačak, rukola, zelena paprika, praziluk, peršun, brokoli, zeleni kupus, boranija, grašak, krastavac i pšenična trava.
Ova supstanca pomaže u jačanju imunološkog sistema tako što stvara više belih krvnih zrnaca i poboljšava performanse prirodnih ćelija ubica. Ovo olakšava telu da se brani od infekcija i drugih štetnih mikroba.
U pilot studiji o soku od pšenične trave zbog njegovog fitohemijskog, nutritivnog i terapeutskog potencijala za hronične bolesti, istraživači su tvrdili da bi sok od pšenične trave pun hlorofila mogao biti koristan u rešavanju stanja niskog hemoglobina kao što su anemija i talasemija.
Hlorofil takođe dolazi u suplementima i dostupan je u obliku tečnosti, praha ili kapsula. Iako ne postoji univerzalni konsenzus o preporučenoj dnevnoj dozi, nekoliko studija sugeriše da dnevni unos od 100 do 300 miligrama hlorofila za odrasle može ponuditi različite zdravstvene prednosti.
Međutim, stručnjaci su naglasili važnost konsultacija sa zdravstvenim radnicima pre nego što se hlorofil uključi u ishranu zbog potencijalnih neželjenih efekata.