TRGOVINA NA BERZI

Kako zaraditi na berzi i ostvariti pasivni prihod. Saveti iskusnog brokera kako se trgovina na berzi treba posmatrati i kako ulagati

Bio sam na radnom doručku sa prijateljom Nemom koji je dugogodišnji i uspešni broker. Tema je bila kako zaraditi na berzi. Njegova lična priča je zanimljiva i biće deo ovog posta.

A kako mnoge ljude zanima trgovina na berzi, kupovina i prodaja deonica, ulaganje za penziju, pasivni prihodi i slično, hteo sam neke bitne stvari da prenesem iz razgovora sa njim.

Prvo pitanje koje mi je postavio kada smo počeli priču o berzi i trgovanju je bilo – to je i njegova nulta pouka: „Da li si spreman da izgubiš novac na berzi, ali onako dobru sumu? Kroz to mora svako da prodje kada počne da se bavi ovim poslom.“

„Da“ – odlučno rekoh – „to mi se uostalom već i desilo.“ 🙂

MOJA PRIČA IMA (TUŽAN) KRAJ

Kada je beogradska berza bila u usponu od 2005 godine imao sam prijatelje koji su radili kao brokeri kod nas i oni su me ubedjivali da uložim novac u našu berzu. Hvalili su se prinosima, kombinacijama i sličnim forama kojima te uvlače u taj svet. Neki od njih su bili insajderi koji su imali bitne informacije, što je presudno ako hoćeš tu igru da igraš.

Nemina prva pouka: „Berza uvek dobija“. A dodatak koji se odnosi na našu berzu glasi: „Domaći maheri i špekulanti uvek dobijaju“.

To sam i ja znao tih godina, ali sam mislio da će Beogradska berza biti koliko toliko fer mesto za trgovinu te da ću na nivou svog znanja, promišljanja i dobre analize moći da budem pomalo dobar na berzi, jer sam razmišljao strateški – ekonomija Srbije je bila u usponu, svi pokazatelji su bili u plusu i rasli su.

I tako se ja ohrabrim da 2007-e godine uložim u akcije na Beogradskoj berzi. Napravim jedan pametan portfolio akcija sa firmama i industrijama koje će sigurno rasti. Dobro sam poznavao ekonomiju Srbije i trendove. Mislio sam da je to nepogrešiv model i da iako ne zaradim ništa bitno, makar neću izgubiti.

O, kako sam se samo prevario!

Nemina druga pouka: „Nikada ne trguj u Srbiji, niti u regionu, niti u Evropi. Jedino vredi trgovati u Americi i to na glavnoj, berzi u Njujorku, ako hoćeš iole poštena pravila igre„.

Došla je svetska kriza 2008-e godine i istopila se vrednost mojih akcija.  To me nije potreslo jer sam dugoročno ulagao i znao sam da kada prodje kriza sve će ponovo krenuti nagore i ja ću biti u plusu, moje akcije će se revitalizovati, ne moram da ih prodajem.

Ali, svetska kriza je došla i prošla ali kriza akcija na beogradskoj berzi je ostala još godinama aktivna, i ono što me je zaista potreslo, a to je da mi je dobar deo akcija bukvalno otet kroz prinudne otkupe. Firma donese odluku u dogovoru sa Berzom i državom, da otkupi akcije malih ulagača po nekoj smešnoj cifri, i to se sprovede. Ostadoh ja bez akcija najboljih firmi po kratkom postupku.

Džaba sam čuvao akcije za budućnost. Akcije su mi otete zakonskim smicalicama lokalnih mahera. Naučio sam svoju lekciju i Neminu drugu pouku na eži način. Sada sam nakon tog gubitka iniciran da mogu da budem veliki broker 🙂

Tu beše kraj mojih brokerskih maštanja i traženja načina kako da se zaradi na berzi beogradskoj.

MISLI LOKALNO AL TRGUJ GLOBALNO

U priči sa mojim prijateljem pomenuh mu da se kod nas ljudi interesuju za Forex, trgovinu zlatom, lokalne fondove i slično. Ima takvih oglasa koji pozivaju male ulagače da se upuste u trgovinu po svetu

Nemina treća pouka: „Zaboravi sve to navedeno, Forex, zlato, fondove, to sve što kod nas postoji su samo posrednici bez validnog osiguranja i bez direktnog linka sa berzom – samo možete da izgubite novac, nije to zdrava priča.“

Onda ga ja pitam što ne bi mi zajedno sa još nekim prijateljima otvorili ovde neki fond, pokupili novac od lokalnih tajkuna i malih ulagača, te kako on zna znanje, trgovali bi pošteno na berzi u Njujorku i uzimali lovu, skromnih procenata ali izvesnu, pa što je veći fond više bi para ostalo.

Nemina četvrta pouka: „Iz Srbije je skoro nemoguće osnovati opšti fond i trgovati na taj način. Besmisleno je teško uplatiti pojedinačni novac na račun fonda i njime trgovati, jer bi narodna banka Srbije tražila gomilu papira da opravdaš poreklo novca, držali bi ti novac nerasporedjen dok dokazuješ nevinost i dobre namere, i tako redom. Ono što se na Zapadu dešava u sekundi, na dugmetu telefona, u Srbiji bi ti trebalo 3 dana pohoda po bankama – tu nema posla.“

Pa dobro, uporan sam ja. Ima mogućnosti da se otvori fond u Sloveniji, oni su fleksibilniji i otvoreniji. A i blizu je celom regionu, odakle bi ljudi sa viškom para iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore, mogli da dolaze i uplaćuju iznose koje hoće, od 10.000 eura pa na više.

Nešto se ne slaže sa mnom i odmah sledi Nemina peta pouka: „Najbolja zemlja za investicioni fond tog tipa je na Malti, jer je ta zemlja orijentisana da podrži tu vrstu biznisa.“

Medjutim, tu nije kraj priče jer mi Nemo objašnjava koliko je bitno kod trgovine deonicama biti blizu glavnih čvorišta – nodova, to jest treba biti što bliže Njujorku ili makar Londonu. Postoji mapa tih berzanskih modova i ko je kog ranga, tako da ako nisi baš onaj strateški ulagač koji ide na dugoročno investiranje u industrije, trebaš biti blizu glavnim berzi. Kad kažem blizu, to se odnosi na lanac prenošenja informacija i ordera.

Nemina šesta pouka: „Jako je bitno da imaš brokera koji je blizu glavnog mesta dogadjanja, blizu berze, jer je brzina transfera presudna, pošto u jednom trenutku za 100 nekih akcija klikne po 20000 zahteva, i samo najbrži će dobiti te akcije, milisekunde odlučuju a izmedju berzanskih modova kašnjenje protoka ordera može biti od jedne sekunde pa naviše. “

Tu sam već izgubio entuzijazam da ću imati berzansku penziju ali smo se onda prebacili na neke specifične teme kao što su algosi (softverski posrednici za brzo trgovanje), funkcija AI softvera u radu brokera, pouzdani izvori podataka sa berzi (on samo pretplatu za jedan izvor podataka o firmama, poslovima, trendovima i finansijama plaća 30,000 US godišnje), lobiranje kod iskusnih brokera i njihovo namigivanje, psihologija na berzi, praćenje uzlaznog trenda, tokovi državnog novca, izbor sa čim trgovati, strategije trgovanja.

Nemina sedma pouka: „Svako mora sam izabrati kojim i kakvim akcijama, fjučersima, dugovima, obveznicama će trgovati i mora da plati ulazak u priču. Jer, mora da zna čitavu mapu terena, koji sve izvori postoje i šta sve utiče na kretanje akcija, jer su mnoge industrije i mnoge kompanije na globalnom nivou usko povezane, pa dešavanje u jednoj sferi zna da utiče na druge sfere berze, iako logično nemaju nikakve veze. To je iskustvo koje se godinama stiče i kupuje. “

Ovo već menja moju epsku percepciju da se na nivou rudarenja sa podacima, sa klikerima u mozgu i intuicijom može zaraditi na berzi. U principu se  to dešava, ali je više anegdotalnog tipa nego pravi trend. A mi svi verujemo da možemo da procenimo tokove industrija. Ja kako pratim IT industriju uzeo sam kao igru da izaberem 10-ak kompanija iz tog sektora i napravim portfolio akcija, bez da sam gledao njihov učinak u zadnjih 10 godina, sa idejom da strateški ulažem.

Medjutim, kada sam posle toga pogledao stvarne rezultate akcija u zadnjih 10 godina, bio sam ne malo iznenadjen da neke od ih IT poznatih firmi nisu imale rast deonica kako sam očekivao. Epilog svega je da bi mnogo više zaradio da sam uložio na opšte berzanske indekse nego na portofilo 10 poznatih IT kompanija. A o tome mi ne Nemo stalno pričao i ponavljao koliko je za berzu bitno poznavanje stvarnog stanja.

Nemina osma pouka: „Trgovini na berzi moraš biti posvećen, ne možeš to raditi sporadično, niti kao hobi, ako hoćeš da budeš uspešan. To je rudarski posao. I što više radiš sve si bolji ali i sve oprezniji.“

To mi je odavno bilo jasno, no htedoh da ispričam priču i drugima 🙂

P.S. Prijatelj Nemo je ispekao zanat na vrhunskoj berzi u Aziji, gde je doživeo gubitak tokom krize 2008-e godine i od koje se godinama oporavljao. Posle je radio na drugom najvažnijem finansijskom mestu na svetu – Londonskoj berzi.

Tamo je bio uspešan broker i kada su mu tamošnje gazde ponudili da vodi veliki fond sa puno miliona, sagledao je svoj život (da li biti skupo plaćen rob fonda ili imati ličnu slobodu i manje para), pa je u trenutku prosvetljenja dao otkaz, vratio se u Srbiju i počeo da radi samo za sebe.

Rekoh mu da je mislio i delovao kao klasični moravski hedonista.

Svaki dan radi od 14h do 23h, jer se po našem vremenu berza u Nujorku otvara u 15h, pa mu treba sat vremena pre otvaranja da analizira tekuće informacije, čuje se sa mrežom brokera, proveri neke stvari.

Kako mi reče, ne može da ostavi posao duže od par nedelja, jednostavno moraš biti u toku, iako je njegov stil trgovanja konzervativan i ne mnogo cirkulatoran.

U zadnjih 10 godina prosečno prolazno vreme prihoda na uloženo mu je bilo oko +23% bruto godišnje. Sad, tu ima i troškova, fee brokerima, porez na dobit, troškovi poslovanja, itd, ali grubo računajući novac koji je uložio u berzu pre 10 godina, sada ga ima 5 puta više.

Zlatko Šćepanović