U SKUPŠTINSKOJ PROCEDURI OD 2022.
Na mejl naše redakcije stiglo je pismo majki dece sa smetnjama u razvoju, u kome se apeluje na što hitnije donošenje Zakona po kome će one konačno dobiti status negovatelja.
Pismo majki koje su neprekidno uz svoju bolesnu decu, a koje su u Srbiji nevidljive, za razliku od hranitelja, prenosimo u celosti.
Poštovani,
Obraćamo Vam se u ime populacije koja od samog rođenja živi pakao od života nedostojan ljudskog bića.
Pišu Vam majke dece koja su ugledavši svetlost dana osuđena na patnju bol i suze, ali nažalost tuđom greškom.
Deca sa smetnjama u razvoju sa ove tačke gledišta ne trebaju nikome, svi okreću glavu i gledaju kao ”Jao, jadni on”i i kažu “Ne dao Bog nikom”, ali eto nama ih Bog dade zdrave i prave, ali nam ih drugi upropastiše nebrigom, nestručnošću i nadmenošću.
Naša deca su Božiji anđeli, prelepih okica, obraza, osmeha, ali sa tugom i nemoći u očima… Ne hodaju, ne pričaju, ne jedu sami, ne piju sami, a neki ni da gutaju sami, ne mogu, eto takvi su, ali naši su i nama su najbolji.
Mi ih od sebe ne damo!
Ali poređenja radi, kad recimo HRANITELj uzme dete naravno zdravo, (jer bolesno dete ne bi uzeo niko), on tj. hranitelj od države dobija platu, radni staž i troškove za dete, a da podsetimo hrani “tuđe” dete, a znamo da se svoje dete ipak najviše voli, kao što mi volimo našu nepokretnu decu sa invaliditetom ili bolje reći sa smetnjama u razvoju.
Ali mi nemamo ni radni staž ni platu pa ni troškove makar za lekove, dopunske pelene, fizioterapeuta, a nismo u mogućnosti, mada bi svi voleli da možemo ići na posao, a ne sedeti godinama u četiri zida gubeći moć komuniciranja sa ljudima zbog izopštavanja iz društva i javnog života.
Mi uglavnom samohrane majke sa našom decom sutra ćemo biti stare, iznemogle, bolesne i na kraju gladne postaćemo socijalni slučajevi bez ikakvih primanja osim tuđe nege deteta.
A ponavljamo, naša deca nisu greška prirode nego greška lekara!
Mi smo rađajući ih nadale se da rađamo nove Obiliće, pilote, sveštenike, ali eto… osta samo pusta želja.
Takođe, činjenica da kad bi naša deca bila smeštena u ustanove, tj. domove, složićete se sa neuporedivo lošijim uslovima nego u toplini doma, trošak za državu bi takođe bio jako velik.
Znaći hraniteljima je neophodno, za domove je takođe neophodno odvojiti sredstva da bi se brinuli o deci kao našoj ili figurativno rečeno našoj deci, a nama roditeljima nije neophodno?!
Mi Vas samo ljudski, majčinski, roditeljski molimo PODRŽITE ZAKON RODITELj NEGOVATELj, pišite o nama, emitujte, pričajte, pokažite naše sudbine, pozovite javnost da nam pomogne da se vidimo da nas uoče, jer i mi smo deo ovog društva, a ne ljudi iza četiri zida. Ako Vi ne možete prosledite naše pismo nekome ko može da nam pomogne… Pomozite nam!
Mi ne možemo ispred Skupštine, jer nam fizički i mentalni nedostaci naše dece ograničavaju kretanje i bilo kakvo odvajanje od njih.
Nama preostaje samo molba medijima da nas podignu, da nas uoče!
Zakon RODITELj NEGOVATELj se od 2022. godine nalazi u skupštinskoj proceduri i čeka na obećano usvajanje – Vama tako blizu, a nama tako daleko sa decom koja ostaše za života željna svega, a mi majke na ivici egzistencije fizički i psihički dotučene!
Sa Verom i Boga i verom u Vas!
Večiti borci prepušteni na milost i nemilost, deca i majke Srbije!