PRESVETA, POMOZI MI!
Čudo majke Isusa Hrista Bogorodice je zastupljeno u hrišćanstvu jednako kao i čuda drugih svetaca.
Ovo čudo Bogorodice majke govori o spasenju jednog ikonopisca koji je izobražavao njen lik.
Bejaše neki ikonopisac, Jovan po imenu, bogobojažljiv prema Presvetoj Bogorodici, i u umetnosti ovoj iskusniji od svih drugih. Poklanjao je mnogo pažnje i svake ljubavi dok je radio ikonu Presvete Bogorodice, da bude mnogo krasnija i lepša od ikona drugih svetitelja.
Toliko su se svi divili krasoti koje imahu ikone Bogomatere, koje je ikonopisac ukrašavao svojom veštinom i svakim postupkom kojim je mogao!
Kada je, pak, slikao đavola, radio ga je toliko nagrđena, da niko nije mogao videti strašniju stvar i ružniju. I ovo je radio pravedno. Jer kao što najpre bi najlepše stvorenje Tvorčevo dok poslušan bejaše, tako opet, posle prestupa bi ružniji od svih i strašniji.
Ovog bogobojažljivog ikonopisca veoma je mrzeo čovekomrzac i tražio je pogodno vreme da ga ubije, ne toliko zbog toga što ga je slikao ružna, već zato što je zavideo krasoti Bogomatere. Jer lepolikost njena podvizala je ljude na veću pobožnost prema njoj.
U ono vreme sazidaše jednu crkvu visoku i pozvaše ovoga Jovana da je oslika. A on došavši, postavi skele da oslikava najpre visoke delove, kao što je bio običaj.
I dok je slikao Blagovesti Presvete Bogorodice, ugleda đavola pred sobom koji mu reče:
– Pošto sada ne možeš da mi umakneš, survaću te zato što i ovde, na visini hrama, slikaš sliku veoma lepoliku i krasnu.
I rečju rasturi police i sruši dole daske na kojima je ikonopisac stajao. A on zavapi, govoreći:
– Presveta Bogorodice, pomozi mi!
I tako pruži ruke svoje prema zidu i odmah, o, čuda divnog, slika Presvete Bogorodice ispruži desnicu svoju, uze ikonopisca za ruke i ne ostavi ga da padne dole i polomi se.
Visio je tako neodrživo toliko vremena, dok mu ne prinesoše lestvice i siđe po njima bez ikakve povrede. A oni što stojahu dole zadiviše se.
Tada Jovan blagodarivši dostojno mnogoopevanoj, ispriča im kako se sve zbilo. I svi proslaviše Boga i uvek devu Bogomater.
Od tada pa nadalje đavo nije smeo više da ga ometa. Štaviše, ovim postupkom mu je samo pomogao. Jer, umesto da ga pogubi, učinio mu je veliku korist, pošto su ga svi uzimali u velikoj bogobojažljivosti.
I ostaviše druge ikonopisce, te su samo njega pozivali svuda. I oslikavao je domove i crkve u slavu prečiste Bogorodice i iz nje neizrecivo rođenog Boga, kome neka je slava u vekove.
Amin.