NAJSLAĐE NA SVETU

Ova poučna duhovna priča potiče iz vremena oca Makarija Egipatskog, koji je jednom na poklon dobio korpu punu grožđa, kog je potom nazvao grožđe ljubavi – evo zašto!

Oko 330. godine po Hristu, nastanio se u skitu sveti Makarije Egipatski.

Malo po malo, oko svetog Makarija okupile su se hiljade monaha koji su prihvatali njegove savete i njegove reči. Ali i mnogi obični ljudi dolazili su iz celog sveta ovome svetitelju da bi primili plodove njegove ljubavi. Njegova slava se širila po celoj zemlji.

grožđe ljubavi

Jednoga dana su došli neki poklonici da vide avu Makarija. I kao poklon su mu doneli korpu punu grožđa. Sedeli su kod starca prilično dugo, čuli njegove duhovne savete i duševno obogaćeni krenuli su nazad u grad.

– Ovo je za tebe, Avo – rekoše mu odlazeći. – Znamo da mnogo voliš grožđe. Uzmi ga, molimo te.

Ava Makarije zahvali poklonicima i isprati ih sa osmehom. Posred neugledne kolibice nalazila se jedna korpa prepuna divnog mirišljavog grožđa. Redak dar budući da u tom kraju nije bilo ničeg sličnog. Sigurno će biti veoma slatko, pomisli ava Makarije i krenu da ga proba. No, kako se saže, ugleda kroz prozorčić kolibice druge podvižnike i oseti krivicu.

– Nije pravo da ja zadržim grožđe. Ostali oci uopšte ga nisu probali. Odneću do ave Petra, on je star i sigurno će mu se mnogo dopasti.

Uze, dakle, grožđe i začas ga odnese do ave Petra koji je bio najstariji u skitu.

– Avo, doneli su mi ovo grožđe pa pomislih da će se tebi dopasti. Hteo bih da mi učiniš ljubav i da ga zadržiš – ljubazno reče ava Makarije.

– Hvala ti avo, Bog te blagoslovio – odvrati starac.

I ava Makarije ode svojoj kolibici. A ava Petar uze grožđe i krenu da ga proba.

– Ma stani malo – pomisli – drugi oci nisu uopšte ni probali. Znam da ava Isidor mnogo voli grožđe.

I bez mnogo razmišljanja uze korpu i odnese mu je.

– Starče, doneli su mi ovo grožđe. Učini mi ljubav i zadrži ga. Znam da ti se mnogo sviđa – reče ava Petar nudeći svoj dar avi Isidoru.

– Bog te blagoslovio – odvrati ovaj i uze ga.

Ali ni treći ava ne zadrža željeno grožđe.

– Nije pravo da ga ja zadržim – reče ava Isidor i odnese ga sledećem bratu. A ovaj sledećem. Do smiraja dana korpa sa grožđem prošla je kroz sve oskudne kolibice i niko je ne zadrža misleći da je potrebnija onom drugom. Kada grožđe stiže u poslednju kolibicu, monah koji je u njoj živeo pomisli: „Greh je da ja zadržim ovo grožđe. Ono se mnogo sviđa avi Makariju“. I uputi se prema njegovoj kolibi.

– Avo, oprosti mi, ali znam da ti se ovo grožđe sviđa. Učini mi ljubav pa ga uzmi.

Tada ava Makarije, gledajući korpu punu grožđa netaknutu, onakvu kakvu je početkom dana primio, proslavi Boga što skit ima takve monahe koje odlikuje tolika ljubav i saosećanje.

U tom trenutku neki monasi iz daleka dođoše da uzmu blagoslov od starca, a on im sa radošću na licu reče:

– Jedite, deco moja, od ovog grožđa ljubavi. To je najslađe grožđe na svetu.

I tada im ispriča celu priču.