KAKO SAM POBEDIO NA MARATONU
Tek tada sam shvatio šta se desilo! Pa ja sam prvi stigao na cilj i pored toga što me trka uopšte nije interesovala…
I pored toga što sam već u penziji, rešio sam da i dalje pomažem svojoj deci i unucima, onoliko koliko to mogu. Često puta sam im nosio po nešto za jelo, naročito kada oni zbog posla i učenja nisu imali vremena.
Tako je to bilo i jednog lepog dana, kada sam napunio torbe i pošao da blagovremeno stignem do njihovog doma, koji je bio na nepun kilometar od moga i babinog. Ali, odjednom su me redari zaustavili i objasnili da je ulica zatvorena zbog nekog maratona sa starijim učesnicima. Pošto nisam imao kud, poslušno sam otišao malo u stranu i sačekao neke od učesnika maratona. Ali moji živci nisu sve to izdržali kako treba, pa sam i ja počeo da idem malo brže, kako bih stigao na svoj postavljeni cilj.
Ali, desilo se čudo! Nisam ni primetio da su iza mene istim tempom išli i ostali takmičari i kada sam skoro došao do doma moje dece, odjednom su za mnom pojurili neki novinari i potražili od mene da im dam neko intervju!
Tek tada sam shvatio šta se desilo! Pa ja sam prvi stigao na cilj i pored toga što me trka uopšte nije interesovala, nego me samo vodila želja da na vreme izvršim svoje roditeljske obaveze.
Tako sam nehotice postao neplanirani pobednik maratona starih lica. Ali, jedina razlika je bila u tome što ja kao maratonac ni izdaleka nisam trčao svoj poslednji krug, nego sam prošao samo jedan od običnih životnih puteva.