ANTIKVARNICA JEDNE DEVOJČICE
Sve te usnule i zbunjene i posrnule figure daruju sve od sebe, do poslednje kapi. A Anica zamišlja život i ljubav i smrt…
Anica svakog jutra zaboravlja rešetke svog kaveza u snu. Hrani se skromno i jede jednostavne supe i ne prelazi granicu dobrog ukusa. Nema ni punu godinu konvencionalnog života, ali ima raskoš otvorenog puta.
Budi se Anica iz duhovnog mraka i priziva praznik preobražaja. Ne ukrašava kuću od slame niti rezbari rabljeno cveće niti boji stubove mračnog kamina, jer štedi nezaboravno vreme: pali velikodušno sunce i dugu na mozaiku i skerletne zvezde za goste.
Isti broj ljudskih stvorenja ulazi sa leve strane i izlazi na desnu, odnoseći neprilike. Čudesni beskućnik i ravnodušni dobričina i nasmejani odrpanko, toplim rukama pružaju škrinje od školjki bez slatkiša, i voće od mermera u staklenim zvonima, i prazne kutije sa natpisima.
Sve te usnule i zbunjene i posrnule figure daruju sve od sebe, do poslednje kapi. A Anica zamišlja život i ljubav i smrt. Zviždi u prste i otvara prozor, nalakćena na ogradu iznad žive vode. Odbacuje smrtnu ljušturu i prinosi zrikave poklone i dobre stvari lošeg ukusa.
Vešto veže kamenje u most koji spaja obale koje idu u susret potrebama.