KLJUČNA TAČKA
Karakteristika religioznosti današnjeg vremena je zaokupljenost sopstvenom ličnošću. Odrastao čovek hoće da veruje i da veru prilagodi pomenutim životnim ciljevima.
Savremeni čovek, samim tim i savremeno dete, krajnje je narcisoidan i zaokupljen sopstvenom zemaljskom srećom i to je glavna karakteristika današnje religioznosti.
Verujem da svi imate problema kad govorite deci npr. o Carstvu nebeskom, a u dečijim očima čitate misao: „Daj ti meni sada, a pusti to šta će biti! Hoću ovaj život da provedem na najbolji mogući način, onako kako zamišljam da ga treba provesti…“
Savremeno dete hoće da uživa svoj život, da bude zdravo, da što duže bude mlado i bezbrižno, da bude lepo i da udobno živi. Ali isto to dete, pa i odrastao čovek, hoće da veruje i, ukoliko je moguće, da veru prilagodi pomenutim životnim ciljevima.
Ovo je ključna i najopasnija tačka u procesu katihizacije. Hoćemo li mi našu veru da prilagodimo potrebama i težnjama savremenog deteta i savremenog čoveka, ili ćemo da ostanemo (ili makar da se trudimo da ostanemo) autentični hrišćani, pod uslovom, naravno, da znamo šta je to autentični hrišćanin. Velika je razlika između nekritičkog prihvatanja duha sveta i prilagođavanja njegovim zahtevima sa jedne strane, i prihvatanja u ljubavi i sa rasuđivanjem savremene epohe u cilju njenog preobražavanja sa druge strane, u cilju da društvo u kome živimo bude bar za nijansu humanije i lepše mesto za život i sada i u budućnosti. O satanizaciji i odbacivanju savremenosti ne želim ni da govorim, jer to nije hrišćanski stav.
Kao ilustraciju za navedeni stav iskoristiću naše savremeno razumevanje zdravlja. Zdravlje je svakako vrlo važno svakome od nas, ali je ono i stanje od presudnog značaja za savremenog čoveka, zato što je preduslov zemaljske sreće. Usled nekritičkog i neautentičnog tumačenja vere može nam se desiti da se naša vera u spasenje okrene u religiju zdravlja koja je svima razumljiva i odlično se uklapa u veliku industriju „proizvodnje“ zdravlja.
Druga ilustracija je potreba savremenog čoveka da se zabavlja i da sve pretvara u zabavu. Nije drugačije ni sa religijom. I ona treba da bude u funkciji zabave. Gotovo svake dnevne i periodične novine imaju neku vrstu horoskopa. Pri tom je malo ljudi koji zaista veruju da im je budućnost zapisana u zvezdama, ali veliki procenat ljudi čita horoskop iz zabave.
Ukoliko savremeni čovek želi da se zabavlja, da lepo i u zdravlju provede svoj život, kako ćete mu govoriti o patnji, krstu i smrti? Kako ćete mu govoriti o askezi? Ono što je opasnost koju sam pomenuo je da i hrišćanstvo predstavimo u New Age ključu, kao veru radosti, sreće i zadovoljstva, i da ne postoji patnja, da smrt nije pobeđena već da ona ne postoji, nego predstavlja prelazak u bolji i večni život.
Bolest i starost su, takođe, pojmovi koje savremeni čovek ne želi da čuje niti da o njima razgovara. Stari su negde izvan života, sve više u staračkim domovima, bolesni su u bolnicama, smrt se ne dešava ovde i nama, već negde na nekom drugom mestu. A opet je sve to deo života i mi ne možemo veru ozbiljno prenositi deci a da ne pomenemo sve faze ljudskog života.
(deo predavanja protojereja-stavrofora dr Zorana Krstića)