BESEDA EPISKOPA HERUVIMA
Svi bismo trebali živeti u ljubavi Hristovoj da bismo ispunili spasenje, kroz Liturgiju kao ikonu Carstva Nebeskog.
U nedelju o Cariniku i Fariseju, 25. februara ove godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop osečkopoljski i baranjski g. Heruvim bogoslužio je u Svetouspenskom manastiru u Dalj Planini.
Sasluživali su arhimandrit Miron (Vučićević), nastojatelj manastira, i protođakon Vojislav Nikolić. Tom prilikom, vladika Heruvim je istakao:
– Časni oci, dragi narode Božji, neka je blagosloven današnji dan u koji smo se okupili ovde u našem manastiru da proslavimo ime Božje! Liturgija je smisao života, ispunjenje svih vrednosti koje čovek treba imati u svom životu, koje treba u delo da sprovodi da bio dobio spasenje. Liturgija je događaj u kojem se sjedinjujemo kroz Telo i Krv Gospodnju, u kojem se ispunjava Tajna ljubavi Hristove. Samo sa Hristom u nama možemo shvatiti zajednicu ljubavi i život na zemlji. Gospod kroz Golgotsku Žrtvu ispunjava ovaj svet ljubavlju pokazujući svima nama. Mnoga su iskušenja u životu, ali ukoliko imamo ljubavi, vere i nade lakše ćemo ploviti kroz buru ovosvetskih iskušenja. Trebamo da gledamo na onaj uski put podviga, na put Hristov koji vodi u Carstvo Božje. Nalazimo se u pripremnim nedeljama za početak Svete Četrdesetnice, Velikog i Časnog posta. Prva nedelja je o Mitaru i Fariseju i današnje sveto Jevanđelje poučava nas tajni molitve. Na kraju čitanja mogli smo čuti reči koje nas upućuju na ono o čemu trebamo da razmišljamo. Ne treba da se uzvisujemo, nego sebe da unižavamo jer će onaj ko sam sebe unižava biti pred Gospodom uzvišen. To je tajna otaca, tajna pustinjaka koji su sebe unižavali da bi ispunili tajnu Hristovu. Bog ih je nagradio vencem večne slave, vencem svetiteljstva. Njihov primer je ostao svima nama kao pokazatelj kojim putem trebamo ići, kako se trebamo u ovom životu odnositi prema podvigu i žrtvi. Danas postoje mnogi ljudi koji se pred nama uvek hvale, baš kao taj hvalospevljivi farisej. On komponuje hvalu uvek samome sebi. Ljudi se pred nama uzvisuju želeći da se pokažu velikima, međutim Bog ne gleda blagonaklono na takvo srce. Nesmireni i nepokajani u sebi ne čuvaju tajnu ljubavi, u dubini svoje duše su nesrećni jer ne razumeju u čemu je punoća i tajna života, a u onoj je osnovnoj osi koja nas upućuje ka Hristu. Takvo oko puno klape ne vidi Hrista u Njegovoj punoći. Ova nedelja uči nas i poziva da razmišljamo na taj način, da bismo trebali da unižavamo sebe pred drugima i pred Bogom jer time pokazujemo žrtvu i svoju spremnost za post. Post je put u tajnu molitve i vrline, u tajnu lestvice duhovnog uzrastanja. Put ima tu simboliku da nas upućuje ka tim vrednostima koje nas vode u tajnu života i liturgijskog ispunjenja. Zato se u Časnom post pojačavaju molitve, pojačava se i broj Liturgija jer Crkva misli na čovekovo spasenje. Svi bismo trebali živeti u ljubavi Hristovoj da bismo ispunili tajnu spasenja, kroz Liturgiju kao ikonu Carstva Nebeskog.
Izvor: Eparhija osečkopoljska i baranjska