Deseta sveća

Uvek u taj pesak
ubadam istim redom.
Prva je moja, za mene,
potom za decu, unuke,
snahe, onda profesorska,
sledi doktorska i ta
poslednja deseta,
promenljiva je,
uvek zamenljiva.

Nekad pesnička,
potom školska,
rođačka retko,
jednom vojnička
čak i komšijska,
ali nikada tvoja.

Do danas, sve do
danas, mili moj
Polihistore.
Koliko god
se opirali rečima,
nismo uspeli delima.

I zato,
na ovaj sveti dan
ta deseta sveća
tebi namenjena
nek plamičkom
osvetli naš put.
Tebi u sutra,
meni u juče.
Kad se već sretosmo.
I volesmo. Do sjaja.

Nek i sveća
izgori. Do kraja.

Na Uskrs, 2021. u Rajinovcu