ISPITIVANJE MOŽDANE AKTIVNOSTI

Prekomerna težina može značajno poremetiti vitalne metaboličke procese i pulsiranje u ljudskom mozgu.

Nedavna studija sa Univerziteta u Ouluu u Finskoj otkriva da je visok indeks telesne mase (BMI) povezan sa promenama u fiziološkim pulsacijama mozga.

pulsiranje

Ovo pulsiranje igraju ključnu ulogu u održavanju cirkulacije moždane tečnosti i uklanjanju metaboličkog otpada iz moždane mase.

Mozak ispoljava tri tipa pulsiranja: srčano, koje pokreće otkucaj srca; respiratorno, povezano sa ciklusima disanja i vazomociju, povezanu sa ritmičkim oscilacijama krvnih sudova.

U najnovijoj studiji istraživačke grupe Oulu Functional Neuroimaging (OFNI) na Univerzitetu u ovom finskom gradu, otkriveno je da visok BMI posebno intenzivira pulsacije povezane sa disanjem u mozgu.

Istovremeno, pulsiranje izazvano arterijama u hipofizi i regionu hipotalamusa se smanjuje, dok se arterijski vazomotorni talasi blago povećavaju.

Nalazi sugerišu da prekomerna težina može poremetiti vitalne metaboličke procese i homeostazu u mozgu.

Studija je koristila ultrabrzo MREG snimanje za ispitivanje moždane aktivnosti 115 zdravih odraslih osoba u mirovanju. Dodatni faktori kao što su pol, starost i krvni pritisak, za koje se zna da su u korelaciji sa BMI, uzeti su u obzir, povećavajući pouzdanost nalaza.

Rezultati pokazuju da visok BMI značajno utiče na pulsiranje mozga u celom tom organu.

Izmenjene pulsacije, koje su posledica prekomerne težine, mogu negativno uticati na zdravlje mozga. Istraživači naglašavaju potrebu za većim razmatranjem efekata prekomerne težine na mozak kako u naučnim istraživanjima tako i u kliničkoj praksi.

„Prekomerna težina je faktor rizika za mnoge moždane i kardiovaskularne bolesti. Ovi nalazi istraživanja nam pomažu da razumemo kako prekomerna težina utiče na funkciju mozga i povezane neurološke rizike. Ova zapažanja takođe mogu pomoći u razvoju novih dijagnostičkih alata i metoda lečenja stanja kao što su poremećaji pamćenja, koji su često povezani sa prekomernom težinom“, kaže doktorka Lauri Raitamaa, koja je učestvovala u ovoj studiji.