U tuđem srcu

Otkud ja znam ko sve spava
u tuđem srcu.
Dok milujem onih nekoliko glava
koje mirno snuju u mom
i tad sumnjam koliko mene u njima ima.

Sumnja je težak saputnik.
I kad poseduješ čak i svetionik
zalutaš kad te ona vodi.
Da li sumnjam i dakle postojim
ili postojim da bi me ona ubila.
Ili sam je oterala kad sam se
svežom vodom umila.

Dok sam se kupala dragi me milujući
teši rečima da sam mu u srcu jedina,
sva u sapunici visokim falsetom
penom sam mu ubeđena odvraćala…

Kasno si se probudila,
i kasno si stigla, opominje me sumnja.
Mene koja sam precizna kao vreme.
I ona koja mi je večito teško breme
uortačila se sa tim vremenom,
i s predumišljajem me goni
ko da mi zna sudnji dan, a zna, i ja znam…
U tuđem srcu niko nikad nije sam.