POMOĆ NAUČNICIMA

Papirusi govore da je Platon sahranjen u tajnoj bašti u blizini Hrama muza unutar Platonove akademije u Atini.

Italijanski naučnici su dešifrovali drevne svitke u kojima se tačno navodi gde je sahranjen grčki filozof Platon i šta misli o muzici koja je svirala na njegovoj samrtnoj postelji.

platon

To je deo papirusa Herkulaneuma, ugljenisanih svitaka koji su dugo bili zakopani ispod slojeva vulkanskog pepela nakon erupcije Vezuva 79. godine nove ere.

Papirusi govore da je Platon sahranjen u tajnoj bašti u blizini Hrama muza unutar Platonove akademije u Atini i da je svoje poslednje veče proveo uz zvuke frule na kojoj je svirala mlada robinja iz Trakije. Platon nije baš voleo njenu muziku, kako piše u drevnom tekstu.

„Nema dovoljno osećaja za ritam“

„Već smo znali da je Platon sahranjen u Akademiji, ali nismo znali tačno gde“, rekao je danas za Si-En-En Gracijano Ranokija sa Univerziteta u Pizi. Godine 86. pre Hrista, Platonovu akademiju je uništio rimski general Sula.

„Ranije se smatralo da je Platonu prijatna muzika koju svira robinja. Ali dešifrovani zapisi pokazuju da je na samrti Platon prokomentarisao gostu iz Mesopotamije da robinja nema dovoljno osećaja za ritam. Visoka temperatura i muzika su mu smetali“, rekao je.

Primio je gosta uprkos tome što se osećao veoma loše. „On je izvršio svoju dužnost. Gostoprimstvo je bilo svetinja za Grke“, dodaje Ranoki. U tekstu se pominju i novi detalji o Platonovoj istoriji. Prethodno se smatralo da je prodat u ropstvo 387. pre Hrista dok je bio na Siciliji.

Kada je Platon završio u ropstvu?

„Papirus kaže da je završio u ropstvu ili 399. pre Hrista, posle Sokratove smrti, ili 404. pre Hrista na ostrvu Egina, nakon što su ga osvojili Spartanci. Bio je mlad, još nije osnovao školu, još nije postao vođa, još nije napisao nijedan od svojih čuvenih dijaloga“, objašnjava Ranokija.

Novodešifrovani tekst pripada grupi od oko 1.800 karbonizovanih svitaka, koji su otkriveni u 18. veku u vili tasta Julija Cezara, koji je živeo u Herkulaneumu, primorskom gradu oko 20 kilometara od Pompeja.

Neki od svitaka koji opisuju Platonov život pažljivo su razdvojeni u 18. veku, ali je ovaj proces kasnije napušten jer su papirusi često uništavani nakon ove metode. Čak i ako su uspešno odmotani, tekst je u mnogim slučajevima bio nečitak, piše The Times.

Ranokia i njegove kolege su uspeli da „čitaju“ zapise koristeći niz novih metoda, uključujući veštačku inteligenciju i optičku tomografiju, specijalnu tehniku snimanja. Uspeli su da dešifruju pasus od 1000 reči, što je oko 30% teksta.

Izvor: Vijesti.ba