OTPORNOST NA EKSPRESIJU
Alchajmer može postojati bez očiglednih kognitivnih simptoma, verovatno zbog kognitivne rezerve ili kompenzacionih mehanizama u mozgu.
Istraživači u Holandiji nedavno su došli do iznenađujućeg otkrića. Njihova studija otkrila je da je podgrupa ljudi imala jasne indikacije Alchajmerove bolesti u svom moždanom tkivu, ali nisu pokazivali simptome dok su bili živi.
Doduše, identifikovali su samo 12 od ovih pojedinaca iz dostupnog moždanog tkiva sa zabeleženim neophodnim kliničkim informacijama, ali je to pokrenulo niz pitanja o samoj bolesti i o tome šta osobu čini otpornom na nju.
Demencija direktno pogađa više od 55 miliona ljudi širom sveta, a do 70 odsto tih ljudi ima Alchajmerovu bolest, koju karakteriše gubitak moždanih ćelija povezanih sa toksičnim nagomilavanjem dva proteina, amiloida i taua.
Najčešći simptomi Alchajmerove bolesti su gubitak pamćenja, kognitivni deficiti, problemi sa govorom, prepoznavanjem, prostornom svešću, čitanjem ili pisanjem i značajne promene u ličnosti i ponašanju.
Pošto je Alchajmerova bolest progresivna, ovi simptomi su obično blagi u početku i imaju tendenciju da postanu ozbiljniji tokom vremena.
Šta bi moglo uzrokovati da Alchajmer napreduje bez simptoma?
Fenomen Alchajmerove bolesti bez simptoma se naziva „otpornost“.
U otpornoj grupi, istraživači su primetili da vrsta moždanih ćelija zvanih astrociti, koje su opisali kao „sakupljače smeća“ i koji igraju zaštitnu ulogu u mozgu, proizvode više antioksidansa zvanog metalotionein.
Astrociti mogu povećati upalu dok stupaju u interakciju sa mikroglijom u mozgu, ali ti putevi povezani sa Alchajmerovom bolešću izgledaju manje aktivni u otpornoj grupi.
Istraživači su takođe otkrili da je odgovor moždanih ćelija koji bi trebalo da ukloni sve toksične proteine bio relativno normalan u otpornoj grupi.
Ovaj takozvani „odgovor na toksični protein“ je generalno pogođen kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. I bilo je znakova da moždane ćelije otpornih pojedinaca imaju više mitohondrija od ćelija drugih pacijenata sa Alchajmerom, što je značilo da bi proizvodnja energije bila jača u otpornoj grupi.
Kognitivna rezerva i fenomen „otpornosti“
Genetika i način života mogu imati ulogu u ovoj vrsti otpornosti, kaže Dejvid Meril, gerijatrijski psihijatar i direktor Pacifičkog centra za zdravlje mozga u Santa Monici.
„Kognitivna rezerva, kao otpornost mozga na oštećenja, igra značajnu ulogu. Pored toga, genetski faktori, način života i uticaji okoline mogu da moduliraju nastanak i težinu simptoma uprkos osnovnoj patologiji. Autori govore o promenama u funkciji ćelija podrške neuronima kao što su astrociti i mikroglija, ili sastavni delovi neurona kao što su mitohondrije koje proizvode energiju“, naveo je dr Meril.
Juko Hara, direktorka odeljenja za starenje i prevenciju Alchajmera u Fondaciji za otkrivanje lekova za Alchajmerovu bolest, rekla je da između prvih znakova amiloidnih plakova u mozgu i pojave simptoma može postojati kašnjenje od 20 do 30 godina.
Ona je objasnila da postoje načini na koje ljudi mogu da izgrade svoju kognitivnu rezervu na vreme.
„Kognitivna rezerva je sposobnost mozga da se odupre efektima promena vezanih za uzrast ili patologije povezane sa bolešću, kao što je beta-amiloid, koji obično dovodi do pada kognitivnih funkcija. Na osnovu ovog fenomena, znanja i iskustva koja ljudi stiču tokom svog života omogućavaju im da se bolje nose sa patologijama poput beta-amiloida i duže održavaju kognitivne funkcije. Postoji mnogo stvari koje možete učiniti da povećate kognitivnu rezervu: idite na časove da naučite nešto novo, čitajte knjige, naučite novi jezik, naučite da svirate neki muzički instrument ili stimulišite i izazivajte svoj mozak na druge načine“, savetuje Hara.
Koliko je čest Alchajmer bez simptoma?
Doktor Meril je rekao da odrasla deca ili supružnici ljudi sa Alchajmerom mogu da dođu na testiranje bez simptoma, ali generalno, većina pacijenata na klinici traži negu kada se oni pojave.
On je objasnio da nije uobičajeno imati pacijente bez simptoma, bilo da se radi o Alchajmerovoj bolesti ili nekom drugom. Uz to, najraniji simptomi Alchajmera mogu da oponašaju normalno starenje.
„Alchajmerova patologija se vidi kod asimptomatskih osoba, iako je to izuzetak, a ne pravilo u kliničkoj praksi. To je u skladu sa novim istraživanjima koja sugerišu da Alchajmer može postojati bez očiglednih kognitivnih simptoma, verovatno zbog kognitivne rezerve ili kompenzacionih mehanizama u mozgu, o kojima je izveštavano u studiji“, naglasio je Meril.
Hara je rekla da markeri Alchajmerove bolesti mogu početi prilično rano u životu bez prisustva tipičnih simptoma. Ona je ukazala na niz zanimljivih studija ovog fenomena.
„Postoji mnogo ljudi sa patološkim markerima ove bolesti bez Alchajmerovih simptoma. Beta-amiloid, patološki marker Alchajmerove bolesti, može da počne da se akumulira u mozgu već u našim 20-im godinama. Taloženje amiloida u mozgu počinje decenijama pre pojave Alchajmerovih simptoma. Jedna studija je pokazala da je 44 odsto 90-godišnjaka sa dobrom kognitivnom funkcijom imalo amiloidnu patologiju. Postoje i primeri genetskih mutacija koje pružaju zaštitu od genetskog oblika Alchajmerove bolesti“, zaključila je dr Hara.