ŠTA KAŽU GRAĐANI?

Anketa u SAD pokazuje da je četvorogodišnja diploma danas manje važna za dobijanje visoko plaćenog posla nego pre dve decenije.

Amerikanci gube veru u vrednost formalnog obrazovanja i smatraju da je fakultetska diploma sve manje važna. Pre jedne decenije, percepcija ljudi o visokom obrazovanju u SAD generalno je bila pozitivna.

diploma

U 2011. godini 86 odsto diplomiranih studenata reklo je da je njihova diploma bila dobra investicija, u 2013. 70 odsto odraslih je reklo da je fakultetsko obrazovanje „veoma važno“.

Danas, 29 odsto Amerikanaca kaže da koledž nije vredan troškova, a otprilike polovina (49%) kaže da je četvorogodišnja diploma manje važna za dobijanje visoko plaćenog posla danas nego pre 20 godina, pokazuje anketa istraživačkog centra Pev.

Manji povraćaj ulaganja

Rastući trošak koledža i rastući studentski dug uticali su na promenu stavova o visokom obrazovanju, navodi se u izveštaju, koji je anketirao više od 5.000 Amerikanaca, piše CNBC.

Tokom proteklih 20 godina, školarina na fakultetu je nadmašila inflaciju, ostavljajući studente u značajnim dugovima. Prosečna cena školarine na privatnim fakultetima porasla je za 144%, dok su državne školarine i naknade porasle za 171% za studente van države i 211% za studente u državi.

Neizmireni dug za obrazovanje u SAD iznosi oko 1,6 biliona dolara, i opterećuje Amerikance više od kreditnih kartica ili duga automobila.

Ovaj porast troškova doveo je do toga da se više ljudi zapita da li je povraćaj ulaganja vredan finansijskog napora. Samo 22 odsto kaže da se trošak sticanja četvorogodišnje diplome danas isplati čak i ako neko mora da uzme kredit.

Razlika u platama sa fakultetom i srednjom školom

Diplomci koledža u proseku zarađuju više od onih koji nemaju četvorogodišnju diplomu – ali ova takozvana premija na fakultetske plate se smanjuje.

Nedavni izveštaj Federalnih rezervi San Franciska otkrio je da je jaz u platama na fakultetima dostigao vrhunac sredinom 2010-ih, ali je opao za četiri procentna poena 2022. godine.

Ekonomisti taj pad pripisuju bržim porastima plata maturanata. U periodu od 2020. do 2024. godine, mladi maturanti su ostvarili rast realnih plata od 9,4% (usklađenih inflacijom), dok su diplomci imali samo 2,2% povećanje zarade, izveštava Institut za ekonomsku politiku.

Da budemo jasni, razlika u platama i dalje postoji između američkih radnika sa diplomama i onih koji se odriču koledža. Srednja godišnja zarada među mladićima (25-34 godine) sa četvorogodišnjom diplomom prilagođena inflaciji bila je 77.000 dolara 2023. godine, dok su oni koji imaju samo diplome srednje škole zaradili 45.000 dolara. Mlade žene koje su završile fakultet zaradile su 65.000 dolara, dok su njihove kolege bez diplome zarađivale oko 36.000 dolara.

Bolje prilike za posao za nediplomce

Neposedovanje fakultetske diplome je dugotrajna prepreka za ljude koji traže visoko plaćen posao, ali sve više poslodavaca odbacuje zahteve za diplomom prilikom zapošljavanja.

Jedna od tri kompanije kaže da više ne navode obrazovne zahteve na svojim oglasima za posao koji se plaćaju, već biraju da prihvate pristup zapošljavanja zasnovan na veštinama.

Koncept postaje sve popularniji u sektoru tehnologije, konsaltinga i finansija, a kompanije kao što su Google, IBM, Deloitte i Bank of America izbegavaju četvorogodišnje diplome za neke uloge.

Sve ovo znači da radnici bez diplome imaju pristup bolje plaćenim poslovima za koje možda nisu imali pravo pre 10 ili 15 godina.

Izvor: BIZLife