SINAPTIČKA HOMEOSTAZA
Veze između moždanih neurona jačaju tokom dana, zbog informacija koje prikupljamo tokom dana. Noć je vreme da mozak odmori, kada te veze slabe.
Tokom sna, mozak slabi nove veze između neurona koje su stvorene dok smo budni, ali samo tokom prve polovine noćnog sna, prema novoj studiji na ribama koju su sproveli naučnici Univerziteta u Londonu.
Istraživači kažu da njihovi nalazi pružaju uvid u ulogu sna, ali i dalje ostavljaju otvoreno pitanje o tome kojoj funkciji služi druga polovina sna tokom noći.
Oni kažu da studija podržava hipotezu sinaptičke homeostaze, ključnu teoriju o svrsi sna koja predlaže da spavanje deluje kao reset za mozak.
Kada smo budni, veze između moždanih ćelija postaju jače i složenije. Ako bi se ova aktivnost nastavila bez prestanka, bila bi energetski neodrživa. Previše aktivnih veza između moždanih ćelija moglo bi da spreči stvaranje novih veza sledećeg dana.
Dok funkcija spavanja ostaje misteriozna, ona može služiti kao oflajn period kada te veze mogu oslabiti u mozgu, odnosno da budu priprema kako bismo naučili nove stvari sledećeg dana.
Za studiju, naučnici su koristili optički prozirne ribe zebrice, sa genima koji omogućavaju da se sinapse (strukture koje komuniciraju između moždanih ćelija) lako vide. Istraživački tim je pratio ove ribe tokom nekoliko ciklusa spavanja i buđenja.
Istraživači su otkrili da moždane ćelije dobijaju više veza tokom budnog vremena, a zatim ih gube tokom spavanja. Otkrili su da to zavisi od toga koliku je potrebu za snom životinja izgradila pre nego što joj je dozvoljeno da se odmori. Ako su naučnici uskratili ribu da spava nekoliko dodatnih sati, veze su nastavile da se povećavaju sve dok životinja nije mogla da spava.
„Ako su obrasci koje smo primetili istiniti kod ljudi, naši nalazi sugerišu da bi ovo remodeliranje sinapsi moglo biti manje efikasno tokom spavanja usred dana, kada je pritisak u snu još nizak, a ne noću, kada nam je zaista potrebno spavanje“, navode iz ovog istraživačkog tima.
Oni su takođe otkrili da se ova preuređivanja veze između neurona uglavnom dešavaju u prvoj polovini noćnog sna ove ribice. Ovo odražava obrazac aktivnosti sporog talasa, koji je deo ciklusa spavanja koji je najjači početkom noći.
„Naši nalazi dodaju težinu teoriji da san služi da priguši veze u mozgu, pripremajući se za više učenja i nove veze sledećeg dana. Međutim, naša studija nam ne govori ništa o tome šta se dešava u drugoj polovini noći, postoje i druge teorije o tome da je san vreme za uklanjanje otpada u mozgu ili popravku oštećenih ćelija, pa se možda druge funkcije aktiviraju u drugoj polovini noći“, zaključuje tim sa londonskog Univerziteta.