IZ TRADICIJE
O veri su Srbi odvajkada kovali i poslovice, što znači da su u davna vremena bili veoma pobožni i mislima bili uz Gospoda.
Ovo su srpske narodne poslovice o veri.
Nema krsta do tri prsta.
Bez krštenja nema spasenja.
Bolja je i jača vera od bezverstva.
Vera daje snagu, i najveća dela izvrši.
Veru ko lomi, i njega će vera.
Što je svetlost oku, to je vera srcu.
Ko za veru nije spreman umreti, taj ne zna put u raj.
Glavu dajem, a veru ne dajem.
Ak` je sunce verom prevrnulo, Te ne greje zimi k`o i leti, A ja verom prevrnuti neću.
Svjeta vjero, na koga si spala!
Zalud je verovati, ako nećeš delovati.
Ako si za veru učinio ma koliko za makovo zrnce, na nebu je breg postao.
Malo je prave mere i tvrde vere.
Više vredi verovanje, nego imanje.
Grđi je nevjernik, nego krivokletnik.
Tako tursku vjeru ne vjerovao.
Što tuđega Boga prizivaš, kad svoga imaš.
Čuvaj me Bože od krstenog đavola.
Neka je putir od drveta, samo neka je vera od zlata.
Radinost i prava pobožnost to je, što narod podiže i duševno oblagorođava.
Blago onima,koji čistoću vere svojih predaka očuvaše.
Krst se sija u srcu, a polumesec u ruci.
Bolje je umreti za krst, nego živeti bez krsta. Blago onima koji su za veru stradali, jer ti su se raja udostojili.
Umreti za krst i slobodu znači dva života, a ne smrt.
Vera se ne kupuj za novac.
Ko sa verom trguje, dva ga pakla čekaju.
Ko će da se posveti, mora da se da i raspeti.
Dvanaest siromašnih apostola učinilo je više za svet, nego dvanaest najbogatijih sultana.
Svaka kap prolivene krvi za Hrista, mora biti plaćena jezerom ljudske krvi.
Imaj poverenja u Hrista i sledi ga makar te odveo i u demonsku kuću, jer on zna kako te odande izvući.
Hristijanstvu je to pravilo, to točno opredeljenje, to uzvišeni vršak: obštu polzu potpomagati.
Pomisli na Boga i na dušu.
Vera je istina, a istina je Bog.
Ko je Bogu neveran, nije ni ljudima veran.
Jedan je Bog, a jedna Božja vera.
Nije dosta verovati, nego valja na Božju delovati.