EFEKTI DIJETETSKIH INTERVENCIJA
Istraživači procenjuju da oko jedan odsto svetske populacije živi sa stanjem koje se zove plućna hipertenzija, stanjem koje izaziva visok krvni pritisak u plućnim krvnim sudovima.
Trenutno ne postoji lek kojim bi plućna hipertenzija bila adekvatno lečena, ali opcije lečenja poput operacije ili promene načina života mogu pomoći u upravljanju simptomima i produžiti život osobe sa ovim stanjem.
Nova istraživanja ispitala su efekte dijetetskih intervencija na plućnu hipertenziju.
Nedavna studija na miševima pokazuje da promene u ishrani koje ograničavaju aminokiseline glutamin i serin mogu pomoći u usporavanju progresije bolesti kod plućne hipertenzije i poboljšanju efikasnosti trenutnih lekova.
Stiven Čan, koautor studije, načelnik Katedre za vaskularnu medicinu i profesor medicine na Odseku za kardiologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu, rekao je da suprotno popularnoj zabludi, plućna hipertenzija je preovlađujuće stanje sa često ograničenim terapijskim mogućnostima.
– Kao takva, i dalje postoji stopa smrtnosti od 50 odsto u roku od 5 do 8 godina od postavljanja dijagnoze. Iako postoje nove uzbudljive terapije koje su nedavno odobrene za lečenje plućne hipertenzije, mi smo daleko od leka, a naši pacijenti očajnički traže bolje terapije za poboljšanje stope mortaliteta i kvaliteta života – dr Čan.
Efekti aminokiselina na plućnu hipertenziju
On je rekao da su odlučili da potraže vezu između ishrane i plućne hipertenzije kada su primetili da su obolele ćelije zvane fibroblasti iznenađujuće „gladne“ za aminokiselinama glutamina i serina.
– Naši podaci su kasnije pokazali da ova glad dolazi od potrebe za fibroblastima da povećaju proizvodnju kolagena i taloženje u i oko krvnih sudova kako bi ih učvrstili u bolesti – naveo je lekar, pa nastavio:
– Kada smo prekinuli snabdevanje aminokiselinama ili sprečili upotrebu ovih aminokiselina za proizvodnju kolagena, mogli bismo da smanjimo proizvodnju kolagena, ukočenost krvnih sudova i pogoršanje plućne hipertenzije.
Čan i njegov tim su koristili model miša da testiraju svoju teoriju. Kada su miševima davani lekovi koji su smanjili njihovo ćelijsko usvajanje glutamina i serina, krvni sudovi plućne hipertenzije su bili oslobođeni gladi za ovim aminokiselinama.
Pored toga, istraživači su otkrili da nedostatak glutamina i serina zaustavlja proizvodnju viška kolagena, što bi dovelo do ukočenosti krvnih sudova pluća i oštećenja funkcije.
Koja hrana pomaže kod plućne hipertenzije?
Čan je rekao da po prvi put istraživači imaju dokaz da specifična prilagođavanja ishrane (smanjenje potrošnje glutamina i serina) mogu poslužiti kao efikasan način lečenja plućne hipertenzije.
– To otvara novi način na koji bismo mogli da upravljamo ovom bolešću, jer sada – umesto da se samo oslanjamo na lekove i transplantaciju – postoje moguće efikasne intervencije u načinu života. Za pacijente sa plućnom hipertenzijom, izbegavanje hrane bogate serinom i glutaminom, ili jedenje hrane osiromašene ovim aminokiselinama, može poboljšati simptome, smanjiti progresiju bolesti ili pojačati efikasnost trenutnih lekova – objasnio je dr Čan.
On je ipak pozvao na oprez u preteranom tumačenju njihovih nalaza u ovoj fazi.
– Smatramo ovaj nalaz kao važan dokaz koncepta da dijetalni manevri mogu biti efikasni kao terapije kod ove smrtonosne bolesti. Međutim, ovaj nivo apsolutnog ograničenja ne bi bio izvodljiv u normalnoj ljudskoj ishrani i svakako ne preporučujemo našim pacijentima da to učine u ovom trenutku. Potrebno je više rada da bi se utvrdilo da li niži nivoi restrikcije aminokiselina imaju isti terapeutski efekat i/ili da li bi izvodljiviji i sigurniji dijetalni manevri mogli da podstaknu trenutne tretmane kako bi promovisali još bolje poboljšanje (bolesti) – zaključio je lekar.