PROMENA U NEURONIMA
Otkriće zbog čega se doživljava intenzivan osećaj straha posle stresnog perioda moglo bi dovesti do razvoja metoda za njegovo blokiranje.
Osećaj straha usled velikog stresa? Grupa naučnika predvođena Univerzitetom Kalifornije u San Dijegu otkrila je neurobiološki mehanizam koji leži u osnovi ovog fenomena: otkriće koje može dovesti do razvoja metode za njegovo blokiranje.
Naš nervni sistem je prirodno predisponiran da percipira strah, bilo da ga izazivaju uznemirujući zvuci, posebno ako smo sami i u mraku, zvuk životinje koji nas plaši, ali i zvukovi i slike koje nas vraćaju u strašne situacije.
Naš odgovor je dobro poznati mehanizam preživljavanja koji nas tera da ostanemo budni i izbegavamo opasne situacije.
Ali u neopipljivim situacijama, strah može biti štetan za naše blagostanje.
Oni koji su pretrpeli epizode teškog ili životno opasnog stresa mogu kasnije doživeti intenzivna osećanja straha, čak i u situacijama kada nema stvarne pretnje.
Doživljavanje ove generalizacije straha je psihološki štetno i može dovesti do dugotrajnih oslabljujućih stanja mentalnog zdravlja kao što je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).
Konkretno, istraživači su otkrili da akutni stres izaziva promenu hemijskih signala u neuronima, prelazeći sa ekscitatornih ‘glutamatnih’ neurotransmitera na inhibitorne ‘GABA’, što dovodi do generalizovanih reakcija straha.
Istraživači, u stvari, ne samo da su identifikovali lokaciju neurona koji su promenili svoj transmiter, već su takođe pokazali veze tih neurona sa centralnom amigdalom i lateralnim hipotalamusom, regionima mozga koji su ranije bili povezani sa generisanjem drugih odgovora na strah.
„Sada kada razumemo osnovni mehanizam kroz koji se javlja strah izazvan stresom i kako se taj strah realizuje” – zaključuje istraživač – „intervencije mogu biti ciljane i specifične“.
Izvor: Novi list