SVEŽINA HRANE

U Americi proizvođači nisu ni obavezni da štampaju rok trajanja na proizvodima, dok je u Evropi situacija malo drugačija.

„Ništa mi neće biti, ukus je u redu, miris je okej“ – ovako pokušavamo da se opravdamo kada jedemo hranu kojoj je istekao rok trajanja, jer ne volimo da je bacamo. Ali šta ako je bacanje zaista jedina ispravna opcija u tom trenutku?

rok trajanja

Na proizvodima je skoro uvek napisan nekakav datum za koji će većina pomisliti da je rok trajanja, ali često nije.

Rok upotrebe – poslednji datum do kojeg je proizvod na vrhunskom kvalitetu

Najbolje iskoristiti do – poslednjeg datuma do kojeg su ukus i miris najbolji

Datum pakovanja – dan i datum kada je proizvod upakovan

Krajnji rok upotrebe – datum kada proizvod prestaje da bude bezbedan za upotrebu

U Americi proizvođači nisu ni obavezni da štampaju datume na proizvodima, dok je u Evropi situacija malo drugačija. U EU se od proizvođača zahteva da odštampaju bar neki oblik datuma na svom proizvodu, a od pet američkih obrazaca datuma možemo da biramo između dva – datum isteka i rok upotrebe.

Uprkos tome, mnogi i dalje biraju da ignorišu ove datume i više veruju svom čulu mirisa, a sa ovih nekoliko proizvoda to je možda i najgore što možete da uradite jer naše čulo mirisa, nažalost, nije sveznajuće.

Prva, pomalo neočekivana stvar su sosevi i namazi u teglama. Iako su u staklu i na hladnom mestu, ipak se kvare. Čim ih prvi put otvorite, bakterije se „uvuku“, a nakon nekoliko upotreba se samo umnožavaju. Zato je važno poštovati štampane datume.

Hrana u teglama ima dug rok trajanja, tako da ne bi trebalo da imate problema da bacite nešto poput kečapa koji može da stoji u frižideru šest meseci.

Za neke su hladno ceđeni sokovi oličenje zdravlja, što i jesu, ali treba biti oprezan. Sokovi koje kupujemo u prodavnicama su maksimalno obrađeni kako bi se ubile sve štetne bakterije, što im omogućava veoma dug rok trajanja.

To nije slučaj sa prirodnim hladno ceđenim sokovima, oni su neprerađeni i to ih čini sklonijim nagomilavanju štetnih bakterija. Iskoristite ih što je pre moguće nakon kupovine.

Na ovoj listi našli su se i delikatesi ili narezaci, što nije iznenađujuće. Preporučljivo je da se sveže isečene delikatese konzumirate u roku od tri do pet dana i da ne kupujete više nego što možete da pojedete u tom periodu.

Ako kupite unapred isečene delikatese koje su u zapečaćenim ambalažama, mogu da ostanu mnogo duže ako se ne otvore, ali čim se otvore situacija je ista kao i sa sveže isečenim, tri do pet. dana.

Zeleno lisnato povrće i bobičasto voće mogu trajati od tri do nedelju dana u zavisnosti od voća i povrća, ali nisu vam potrebni datumi da biste utvrdili njihovo kvarenje. Za ovo, samo ovaj put, dovoljno je vaše čulo vida.

Ako vidite da je list povrća osušen i taman, bacite ga. Ako vidite da su vam bobice gnjecave i tamne, bacite ih. A ako otkrijete da nećete moći da ih pojedete pre nego što se pokvare, uvek ih možete zamrznuti za kasnije.

Izvor: Zivim.hr