OSNOVA DUHOVNOG ŽIVOTA
Temelj posta jeste pokajanje i praštanje i od nas samih treba da počne ta popravka cele vaseljene, kaže vladika crnogorsko-primorski.
Deo iz besede na večernjoj službi u Nedelju praštanja koju je u Cetinjskom manastiru izgovorio mitropolit Joanikije.
Pre svega, u toku posta obuzdavamo telesne strasti, oslobađamo svoje telo koje je zadebljalo u neumerenosti i otežalo i raslabilo se. U toku posta ono se svega toga oslobodi, ali gledajmo da postimo po našoj meri. Oni ljudi koji su zdravi telesno i psihički mogu strože da poste, ali nije stvar toliko u strogosti, nego da se posti sa blagoslovom. Treba da imamo i svog duhovnika ukoliko imamo nekih nedoumica i da dobijemo blagoslov od duhovnika za stroži ili blaži post, a tako činimo da bi i u tom pogledu sprečili svaku svoju samovolju i da bismo i na takav način poštovali blagoslov Crkve.
Mi ne postimo samo telesni post niti samo oslobađamo telo, nego oslobađamo i misli i dušu, jer i duša zadeblja i izvitoperi se od strasti, slasti, zlobe i pakosti ukoliko se čovek ne trudi da stiče duhovne vrednosti. Telesni post treba da nam posluži kao stepenica do ushođenja duhovnog posta. Da bismo se uspeli na stepenicu duhovnoga posta neophodno je da savladamo i telesni post i da nam on ne bude problem. Čoveku ne treba mnogo za održavanje njegove fizičke snage i sposobnosti da može da funkcioniše, nego navike jela i pića su neke duševne strasti i duševne potrebe. Čovek se odrodio i otuđio od duhovnog života, pa se zbog nediscipline mnogo urušio i kako se oslobađamo kroz post i jednoga i drugoga tako dolazimo i do smisla posta uopšte. Međutim, u toku ovoga posta mi se posebno spremamo i ovaj post ima poseban pečat. Mi se spremamo da se poklonimo stradanjima Hristovim, da zajedno sa Hristom Gospodom uziđemo do Jerusalima, do Golgote Njegove, do Njegovoga krsta – da se sa Hristom razapnemo, da razapnemo svoje strasti i svoje zle želje i namere, pomisli i zlopamćenja, pakosti i sve ono što čoveka unižava i što ga srozava duhovno.
Telesne i duševne strasti su naraslina koja ugrožava i dušu i telo i nije slučajno što je ovaj post toliko dug, jer nije lako strasti odstraniti od naše prirode, jer treba malo duži podvig da se sve to spere i da zablista bogolikost naše duše. Imaćemo veliku korist ako se potrudimo oko posta časno i čestito kako nas Crkva uči, jer ćemo se tako osloboditi svega neprirodnog, nenormalnog i krenuti istinskim Božjim putem. Predviđeno je da taj podvig savladamo za četrdeset dana i ovaj post se zove Velika četrdesetnica. Međutim, post ne traje samo četrdeset dana nego punih sedam nedelja. Ta poslednja nedelja Časnog posta, Velika nedelja, se prosto izdvaja iz ovih četrdeset dana i ona predstavlja završnicu, tj. zlatnu krunu Časnog posta koju možemo staviti sebi na glavu samo ako smo se potrudili da se za tih četrdeset dana dobro pripremimo, da uđemo u nedelju velikih dela Božjih, dela spasenja roda ljudskog gde je Gospod Isus Hristos izvršilac, da se s Njime sjedinimo, da se poklonimo Njegovom časnom krstu i Njegovoj smrti, da vidimo stradanja Njegova, da ih ispišemo na svojoj duši i na svom srcu da bismo, sa Hristom se razapevši, poklonivši se Njegovome grobu živonosnom, dočekali svetlo Vaskrsenje Njegovo i zaista doživeli pobedu nad smrću, da bismo dostigli tu slobodu i postali pričasnici Njegove večne slave, da bismo se sa Hristom sjedinili i u Njegovom stradanju i u smrti Njegovoj, a posebno da bismo vaskrsli sa Njime iz svih naših grobova, grehova, padova, da bismo pobedivši svoje strasti makar delimično, koliko je to nama ljudima moguće, doživeli blaženstvo koje Gospod Isus Hristos daje kroz radost i svetlost Njegovog Vaskrsenja.
Temelj posta jeste pokajanje i praštanje i od nas samih treba da počne ta popravka cele vaseljene, tako što ćemo pre svega shvatiti da smo grešni jedni prema drugima i tražiti oproštaj i tako pokazati da smo spremni da se odreknemo svega što ne valja i izgradimo mir i sa svojom savešću, sa bližnjima i sa Bogom. To je nepokolebivi temelj na kome možemo da zidamo građevinu našeg spasenja.
Leave A Comment