DEKAF I POSLEDICE

Bezkofeinska kafa sadrži manje kofeina, slabije utiče na hormone i srce u poređenju sa običnom kafom, a njeni efekti zavise od više faktora.

Bezkofeinska kafa (ili „dekaf“) često se promoviše kao zdravija alternativa običnoj kafi, posebno za osobe koje su osetljive na kofein, pate od hipertenzije ili žele da smanje unos stimulansa.

bezkofeinska kafa

Međutim, postavlja se pitanje – da li zaista ne sadrži kofein uopšte? I šta se dešava sa telom pri redovnoj i dugotrajnoj konzumaciji? Sve više istraživanja ispituje kako dekaf kafa utiče na hormone, srce i opšte zdravlje.

Kako se proizvodi bezkofeinska kafa?

Bezkofeinska kafa se dobija uklanjanjem kofeina iz zrna pre pečenja, najčešće pomoću:

  • Hemijskih rastvarača (metilen-hlorid ili etil-acetat),

  • CO₂ metode, ili

  • Švajcarske metode vodom (najprirodnija opcija).

Važno je napomenuti da bezkofeinska kafa ipak sadrži male količine kofeina – obično oko 2–5 mg po šolji (u poređenju sa 70–140 mg u običnoj kafi).

Uticaj na hormone

  1. Estrogen i progesteron: Neka istraživanja sugerišu da kafa (uključujući i dekaf) može uticati na metabolizam estrogena kod žena, ali je uticaj kod dekaf kafe slabiji. Međutim, rezultati su neujednačeni i zavise od individualnog metabolizma i genetskih faktora.

  2. Kortizol i stres: Kofein stimuliše lučenje kortizola. Bezkofeinska kafa ne izaziva isti efekat, ali može imati blagi psihološki placebo efekat, što može smanjiti stres kod onih koji su navikli da piju kafu.

  3. Insulinska rezistencija: I obična i bezkofeinska kafa mogu uticati na glukozu u krvi i insulinsku reakciju. Kod nekih osoba dekaf može poboljšati insulinsku osetljivost, ali kod drugih – naročito ako sadrži aditive ili se pije sa šećerom – može imati suprotan efekat.

Uticaj na zdravlje srca

  • Holesterol: Dekaf kafa, posebno ako je napravljena od zrna Robusta (češće kod jeftinijih varijanti), može povećati nivo LDL holesterola. Ovo se povezuje sa prisustvom diterpena (npr. kafestol), koji ostaje i nakon uklanjanja kofeina.

  • Krvni pritisak: Budući da ne stimuliše nervni sistem kao obična kafa, dekaf nema značajan efekat na povišenje krvnog pritiska, što je dobra vest za osobe sa hipertenzijom.

  • Upalne supstance: Neka istraživanja ukazuju da dekaf kafa može povećati nivo upalnih markera u krvi kod nekih pojedinaca, dok druga tvrde suprotno. Potrebna su dodatna istraživanja.

Zaključak

Dugotrajna konzumacija bezkofeinske kafe nije bezopasna, ali ni nužno štetna. Iako sadrži manje kofeina i slabije utiče na hormone i srce u poređenju sa običnom kafom, njeni efekti zavise od:

  • Metode uklanjanja kofeina,

  • Kvaliteta zrna,

  • Načina pripreme,

  • Individualne osetljivosti.

Najvažnije je birati kvalitetnu dekaf kafu bez hemikalija, ograničiti unos dodataka (šećer, šlag, arome) i osluškivati kako telo reaguje. Umerenost i raznovrsna ishrana ostaju ključni za očuvanje zdravlja.