ČIŠĆENJE MOZGA –  II deo Biohakinga mozga

Detoks mozga noću i šta je sindrom hroničnog umora. Mlad i star mozak. Kako odrediti sweet spot notropika

Što više starite ova tema – detoks mozga, biće vam sve zanimljivija. Ako pogledate na našim ulicama naše starije sugradjane, videćete epidemiju neuro bolesti i primetno opadanje kognitivnih funkcija.

Hteli smo da budemo sav taj moderni svet i medju prvim stvarima što smo dobili od njih su i epidemije neuroloških bolesti – Alchajmer, Parkinson, MS, demencija, ADHD, fibromijalgija, CFS i tako redom.

Malo saveta da se ojača zdravlje mozga.

—–

DETOKS MOZGA NOĆU

Jedna od terapeutskih metoda koju sam dobio na ajurvedskom pregledu je bila da promenim termine za spavanje i ustajanje kako bi se izvršio prirodan detoks mozga.

Ustajanje pre 6h ujutru.

Odlazak na spavanje u 22h.

I znate šta, to sam uz malo napora odmah i primenio jer mi je objašnjeno zašto je to dobro, a i intuitivno sam znao da kada ustanem sa suncem, čitav dan mi je ispunjeniji i uspešniji nego kad ustanem oko 8h. To rano ustajanje i leganje u san zaista dobro deluje! Moja preporuka svima. To se i slaže sa naučnom teorijom cirkadijalnih ritmova.

A Dr Gordana Marković mi je objasnila da je Ayurveda odavno prepoznala da telo prirodno sprovodi detoks mozga i to postavila kao aksiom zdravog života, a da je tek od skoro nauka utvrdila da se od 22h do 2h dešava svojevrsna detoksikacija mozga – mozak se pomalo skuplja kako bi lakše tekla moždana tečnost i izvršila svojevrsno „umivanje mozga“, te da u to vreme treba spavati kako bi telo očistilo mozak od produkata dnevnih dogadjaja.

Jutarnje budjenje pre 6h je takodje bitno jer pokreće neke druge organe i kanale energija u telu. Ono što me je u tom smislu iznenadilo kako pozitivno utiče na mamurluk (brain fog) će se pomenuti u sledećem pasusu.

—–

SINDROM HRONIČNOG UMORA

Ovo je zvanično bolest koja pogadja sve više ljudi modernog sveta i na žalost, teško je izlečiva. Zove se Chronic Fatigue Syndrome, skraćeno CFS/ME.

Simptomi bolesti su stalan umor, mamurluk (brain fog), glavobolje, vrtoglavice, bolovi u čitavom telu. Oboleli, čak i mladi, jednostavno ne mogu da funkcionišu normalno iako su njihovi nalazi krvi u redu i nemaju vidljiva organska oboljenja. Ali, unutrašnje inflamacije, slaba prokrvljenost mozga, visok kortizol, depresija, hronični nedostatak energije su stalno prisutni. Osetljivi su na mnoge namirnice a posebno na lekove i alkohol, imaju izraženu intoleranciju na mnogo stvari.

Konzervativna procena je da se samo 20% takvih osoba može izlečiti ili makar dovesti u neko postojano radno stanje. Užasno zvuči, zar ne!

Razne su teorije šta dovodi do takvog stanja ali nema jedinstvenog rešenja, pacijenti su ostavljeni sami da se snalaze i dosta njih završava na nootropicima, kako bi uopšte mogli da funkcionišu u životu, a u USA im se često prepisuje droga amfetamin u obliku jednog popularnog leka kako bi im se mozak razbistrio i kako bi dobili energiju. Ne pominjem naziv tog leka da ne dobijete neke loše ideje.

Jer, ajurvedski savet da ustajete rano pre 6h može da vam duplo smanji jutarnji mamurluk, bez ikakvih drugih intervencija. Samo to što ustanete pre 6h smanjiće vam brain fog.

Pokušajte, posle šaljite cveće i bombonjere Dr Marković 🙂

——

KAKO MOZAK STARI

U nekom predavanju o nootropicima sam saznao jednu zanimljivu stvar – mozak sazreva sve do 30-e godine života.

Stoga nije preporučljiva stalna ili česta upotreba nootropika sve dok se ne predje u 4-u deceniju života. Upozorenje studentima!

S druge strane, upotreba nootropika može da bude od velike koristi osobama u 6, 7 ili 8 deceniji ako im padaju kognitivne sposobnosti ili postoji neka neurološka bolest.

Ali, važno je znati da upotreba hemijskih nootropika kao što su racetami ili stimulansa kao modrafinil, zahtevaju i dodatnu ishranu mozga aminokiselinama, jer nootropici troše hranljive resurse u mozgu. Tako da ako hoćete svoju baku ili deku da stimulišete nekim nootropik tableticama morate im obezbediti i dovoljne količine bodibilderskih aminokiselina za ishranu mozga 🙂

Preporuka za aminokiseline za mozak – jednom dnevno za doručak staviti po dozu sledećih aminokiselina u prahu u neki jogurt, smuti, čorbu i pojesti:  Alpha Gpc (ili Choline), L-Arginine, L-Ornithine, L-Carnitine i Creatine.

Ovo možete uzimati za zdravlje mozga bez ikakvih drugih stvari, prijaće vam a potpuno je bezbedno, hrana je u pitanju.

——

NOOTROPICI ZA DETOKS MOZGA

U indijskoj medicini glavni biljni nootropik je biljka Bakopa. Ima je u vidu suplementa u mnogo oblika i bezbedna je za upotrebu. Glavna funkcija joj je jačanje mozga i cirkulacije.

Druga po značaju a prva po popularnosti je Ašvaganda, mada ona više služi za smirenje anksioznosti i onih koji su uznemireni i plahoviti – znači za pola Srbije je prikladna.

Kod zapadnih pak herbalista glavni prirodni nootropic je medicinska pečurka Lavlja griva, koja poboljšava cirkulaciju u mozgu, ima neuroprotektivno dejstvo i čak su na miševima dokazali da obnavlja nerve. Slično na mozak deluje i Kordiceps.

Druga popularna biljka za mozak i nerve je Rodiola.

A onda dolaze razne druge biljke, himalajski shilajit, mešavine, kombinacije sa vitaminima, aminokiselinama, i šta sve već ne.

I ako nadjete ono što vam odgovara, a treba malo eksperimentisati, dužom upotrebom ćete osetiti znatne benefite.

Ono što je za mene recimo ultimativni nootropik za demenciju i slabu cirkulaciju je homeopatski lek Arnika 30C, koji se u tečnoj dozi  uzima jednom dnevno, pred spavanje. To trenutno popravlja kognitivne funkcije kod starih osoba, onoliko koliko je moguće.

Sad, sa druge strane duge se nalaze hemijski nootropici, koji imaju jednu karakteristiku a to je „sweet spot“ – slatka tačka, u slobodnom prevodu. O tome na kraju.

Ono do čega sam u istraživanju te oblasti došao je da tu vlada dosta misterija i da su na tom polju ubedljivo najbolji rusi sa svojim lekovima i da amerikanci masovno švercuju rusku farmaciju za svoje sportiste, bildere i pacijente. To zahteva poseban esej, pa o tome nekom drugom prilikom.

——

SWEET SPOT NOTROPIKA

Sweet spot ili slatka tačka, tačka sreće, tačka zadovoljstva, kako bi slobodno prevodili je zapravo doza nootropika koja vama idealno odgovara. Zato je teško ispitivati delovanje nootropika u kontrolisanim uslovima jer svaki ispitanik ima svoju srećnu dozu, nekome odgovara 5 mg nečega, nekome 10, 20, 50 ili čak i 100 mg leka.

Kad uzimate malu dozu leka, ispod vaše sweet spot doze, lek neće delovati na vas.

Kad uzimate veću dozu leka od vaše sweet spot doze, lek će drugačije delovati nego što treba i neće to biti to što vam treba.

Kad dugo uzimate ispravnu dozu nootropika može doći do slabljenja dejstva leka.

Jer, pomenuli smo gore u tekstu neke aminokiseline, morate ih unositi dovoljno da bi mozak imao gorivo za funkcionisanje. Neko tvrdi da je dovoljno pojesti jedno do dva kuvana jaja dnevno da mozak dobije dovoljno holesterola i aminokiselina za poboljšan rad.

Zato se hemijski nootropici ne uzimaju kontinuirano, moraju se praviti pauze, ili se pak uzimaju po potrebi, par dana korišćenja i onda odmor.

I ne trebe eksperimentisati sa većim dozama. Kada se nadje sweet spot doza, tu se i ostaje. Sam sam se uverio u delovanje jednog takvog leka – data mi je tableta od 150 mg.

Po mojoj težini izvesnije je bilo da startujem sa 200 mg ili čak i 250 mg.

Medjutim, ja sam oprezno uzeo 1/4 tabletice, to jest 37,5 mg. Nikakav efekat.

Onda sam uzeo pola tabletice, 75 mg i to je bilo dobro.

Onda hajde da isprobam 150 mg, to je dalo očekivani efekat ali mi nije prijalo, bilo je nekako prejako iskustvo, produženo delovanje, javila se nesanica.

Znači, pola tabletice je moja sweet spot, i tu smo i ostali.

I nemojte siliti stvar, ima puno sjajnih objava kako neki nootropici deluju ali ako na vas ne deluju kako očekujete, promenite ih. Pokušajte sa nekim drugim suplementom.

Takodje, nemojte mnogo ići u trendu sa američkim promoterima nootropika gde oni demonstriraju kako za svaku priliku imaju poseban notropik, jer jedan im daje fokus, drugi budnost, treći vokalnost, četvrti otvorenost, peti energiju. To je sve prodaja.

Koristite samo jedan nootropik koji vam koristi, ne brljajte po mozgu sa mnogo eksperimenata, jer je mozak toliko složen sistem, da ne treba da rizikujete pojavu kvarova i kratkih spojeva u njemu.

To je i odlika nootropika, nauka ne zna kako oni deluju, samo pretpostavlja neke mehanizme koji se odigravaju u mozgu.

Zlatko Šćepanović