Hronična dehidratacija i međukičmeni diskovi kod mladih ljudi

SMANJENI UNOS VODE I BOL U LEĐIMA

Kod mladih ljudi koji sede dugo, dehidrirani međukičmeni diskovi su skloniji izbočenju, pritisku na nerve i bolu u leđima.

Iako se dehidratacija često posmatra kroz simptome kao što su suva usta, umor i vrtoglavica, njen uticaj na dublje strukture tela, kao što su međukičmeni diskovi, retko se razmatra – posebno kod mladih ljudi koji najčešće nisu svesni svojih navika unosa tečnosti.

Ipak, hronično smanjeni unos vode može imati dugoročne posledice na zdravlje kičmenog stuba, čak i u ranoj životnoj dobi.

Anatomija i uloga međukičmenih diskova

Međukičmeni diskovi se nalaze između pršljenova kičmenog stuba i sastoje se od:

• nucleus pulposus (unutrašnje želatinozno jezgro, bogato vodom),

• annulus fibrosus (spoljašnji fibrozni prsten).

Njihova osnovna funkcija je da apsorbuju udarce, omoguće fleksibilnost kičme i zaštite nervne strukture. Voda čini čak 70–90% jezgra diska – i ključna je za njegovu funkciju i elastičnost.

Šta se dešava kod hronične dehidratacije?

Kod nedovoljnog unosa tečnosti kroz duži vremenski period, telo počinje da preraspodeljuje vodu prioritetno ka vitalnim organima (mozak, srce, pluća), a manje „hitne“ strukture, poput diskova, ostaju uskraćene.

Moguće posledice:

1. Smanjena visina i zapremina diskova
   – Gubitak vode iz nucleus pulposusa dovodi do dehidracije diska, smanjenja njegove visine i gubitka elastičnosti.

2. Mikropukotine u spoljašnjem prstenu (annulus fibrosus)
   – Disk postaje ranjiviji na opterećenja, mikrotraume i rane degenerativne promene.

3. Povećan rizik od protruzija i hernija
   – Kod mladih ljudi koji sede dugo (škola, fakultet, ekran), dehidrirani diskovi su skloniji izbočenju, pritisku na nerve i bolu u leđima.

4. Disk degeneracija pre tridesete godine
   – Istraživanja pokazuju da se znakovi degeneracije mogu javiti već u dvadesetim ako su prisutni faktori poput dehidratacije, lošeg držanja i fizičke neaktivnosti.

Postoje li dokazi?

• MRI studije su pokazale da nivo hidratacije diskova može varirati tokom dana, ali i hronično opadati kod osoba koje ne unose dovoljno tečnosti.

• Kod mladih sportista, smanjena hidratacija je povezana sa nižim kapacitetom apsorpcije šoka i češćim bolom u donjem delu leđa.

• Studije iz biomehanike ukazuju da dehidrirani disk gubi sposobnost da “diše” i da se regeneriše tokom noći.

Prevencija i preporuke

• Dnevni unos vode: 30–40 ml po kg telesne mase, više ako je osoba fizički aktivna.

• Piti vodu pre nego što se oseti žeđ – žeđ je već znak blage dehidratacije.

• Pauze za istezanje i hidrataciju tokom dugog sedenja ili učenja.

• Praćenje boje urina kao najjednostavniji pokazatelj hidratacije.

• Obogaćivanje ishrane namirnicama sa visokim udelom vode (krastavac, lubenica, paradajz).

Zaključak

Hronična dehidratacija je tihi faktor rizika za rano narušavanje zdravlja kičmenog stuba kod mladih ljudi.

Iako ne daje trenutno alarmantne simptome, može postaviti temelje za bol i degeneraciju u kasnijim godinama.

Redovan unos vode i edukacija o važnosti hidratacije treba da budu deo svake strategije očuvanja zdravlja kičme – ne samo kod starijih, već i kod tinejdžera i mladih odraslih.