Sam

Još od detinjstva mog ja nisam
poput drugih bio – niti sam
poput drugih snio – ne mogah
da s drugim duša izmeša dah –
iz izvora tog ne zahvati
ni moja tuga – niti strasti
plam ne znadoh srcu da predam –
i sve što voleh – to voleh sam.
Tad – od detinjstva – prva zora
Života vapi odgovora
iz praizvora dobra i zla,
sred tajne što me obuzela –
iz hučne pene, vodoskoka –
grimiznog vrha planinskoga –
iz Sunca koje me zaseni
zlaćanim bojama jeseni –
iz munje što sinu s nebesa
poštedevši me plamna besa –
oluje od koje se strada,
i oblaka čija gromada
(sred nebesa u toj plaveti)
demonu sliči mojoj svesti.