Sloboda u Hristu je suština života

BESEDA MITROPOLITA FOTIJA

Sloboda je ambijent za život, sloboda je suština života u Crkvi i suština večnog života u Hristu.

U Stanarima je 27. aprila svečano proslavljen Mali Vaskrs – krsna slava te opštine i slava spomen-hrama Vaskrsenja Gospodnjeg.

Svetu arhijerejsku Liturgiju je služio Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zvorničko-tuzlanski g. Fotije koji je ukazao na značaj slobode danas.

„Ljudi treba da žive u slobodi – i političkoj i duhovnoj. Sloboda je suština života u Crkvi kao i suština večnog života. Po ugledu na zapovesti Božje trebamo biti čestiti ljudi, hrišćani, pobožni, smireni, čestiti roditelji i dobra deca koja slušaju svoje roditelje i starije, koja se vode putevima čestitosti, vrline i spasenja Svetog Save, a ne bespućima“, kazao je.

Mitropolit je poručio da je Bog ostavio Crkvu da možemo čuti njen glas, upozorivši da postoje i oni koji danas bacaju kamenje na svoju Crkvu, a bez koje bi danas bili bez imena i prezimena.

„Četrdesetog dana Gospod Hristos se vazneo na nebo sa Jeleonske gore. Imao sam blagoslov da budem u Svetoj zemlji i na tom mestu gde je Gospod vaznesen – gde je na kamenu ostalo utisnuto Njegovo stopalo, tolika je to sila i moć bila. Ovih dana ćemo neprestano razmišljati o Vaskrsenju Hristovom i o našem duhovnom vaskrsenju. To je dvojedina tajna, braćo i sestre. Mi smo krštenjem umrli i vaskrsli u Hristu. Trokratno pogruženje u vodi znači umiranje starog čoveka, a izlazak iz vode označava vaskrsenje u Hristu, u ime Svete Trojice. Tako postajemo članovi svete pravoslavne, jedne, saborne i apostolske Crkve. Od tog trenutka krštenja treba da živimo po zakonu Vaskrsenja, po zakonu blagodati i Božjem zakonu“, besedio je vladika Fotije i nastavio:

„Međutim, stara priroda, greholjubiva strana u nama, vuče nas nazad, ka starom čoveku, ka grehu, strastima i bezakonjima. Ta borba u čoveku neprestano postoji dokle god se ne dostigne stanje blagodatnog osvećenja tela i oboženja ličnosti. Svetitelji, apostoli, proroci, mučenici, prepodobni oci i matere dostigli su to stanje – život u Hristu u punom smislu reči. Imamo darove, talante, ali ih moramo umnožiti da bi Hristos blagodatno obitavao u nama. Zato govorim o ovome i to je smisao i cilj našeg postojanja, naše vere i života u Crkvi. Problem u propovedanju Vaskrsenja Hristovog postojao je već u vreme apostola Pavla. On propoveda Judejima i Jelinima Hrista raspetoga i vaskrsloga. Grci su imali negativan odnos prema materiji – smatrali su je nižom i nesavršenom, te nisu mogli da prihvate da Bog postane čovek. Apostol Pavle im je govorio o tome, pozivajući ih da sledeći put slušaju i razumeju. S druge strane, za Jevreje je propoved o Krstu bila sablazan. Kako da Bog svemoćni dopusti da bude razapet? Nisu razumeli tajnu dobrovoljnog stradanja Hristovog radi spasenja sveta. Ali upravo je propoved o Hristu raspetom i vaskrslom centar hrišćanstva i Crkve. U njoj se otkriva bezmerna ljubav Božija. Bog je postradao radi nas, uzeo na sebe grehe sveta i darovao nam večni život. Na tu Njegovu ljubav mi treba da odgovorimo svojom ljubavlju – životom u Crkvi, podvigom, vršenjem zapovesti Božjih.

Naš patrijarh Pavle je govorio: „Budimo ljudi!“ – čestiti ljudi, pravi hrišćani, dostojni naslednici srpske tradicije velikih vojvoda, junaka i svetitelja.To nam danas treba: da vidimo ljude obožene, smirene monahe, vrlinske monahinje, čestite ljude, dobru decu koja slušaju roditelje i starije, da ih Crkva Hristova vodi putem vrline i spasenja. To je ono što je nama Srbima danas najpotrebnije. A Crkva nam je ostala kao čvrsti temelj. Nažalost, danas mnogi ustaju i bacaju kamenje na svoju Crkvu, zaboravljajući da bez nje ne bismo imali ni ime ni prezime ni identitet. Hvala svima koji su učestvovali u podizanju ovog divnog hrama. I sam sam bio na njegovom osvećenju, i zahvaljujem proti Stanislavu i svima koji su dali svoj doprinos. Hram još nije potpuno dovršen – treba ga oslikati i urediti portu – ali ako budemo jedinstveni i u Bogu, dovršićemo sve. Nedavno smo osvećivali novi Dom zdravlja ovde. Ako Bog da, biće još mnogo dobrih dela u Stanarima. Treba raditi na tome da Stanari postanu mesto sabranja, grad, mesto u kojem će ljudi rado živeti. Za to su potrebni ekonomski, pravni i politički uslovi, ali i nešto najvažnije – sloboda.

Sloboda je ambijent za život, sloboda je suština života u Crkvi i suština večnog života u Hristu. Ko živi slobodno, živeće i u večnosti slobodno, upodobljujući se Gospodu i svetima. Neka ste Bogom blagosloveni! Živeli! Bog vas blagoslovio i svako vam dobro darovao!“, besedio je vladika Fotije.

Izvor: Eparhija zvorničko-tuzlanska