Kako epigenetika utiče na nasledni rizik od visokog krvnog pritiska

ŽIVOTNE NAVIKE I ŽIVOTNA SREDINA

Nasleđivanje hipertenzije nije fiksno i neizbežno. Epigenetika kaže da naš stil života i okruženje mogu „prepisati“ kako se geni izražavaju.

Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je jedan od glavnih uzroka srčanih i moždanih udara širom sveta. Često se posmatra kao genetski uslovljeno stanje, naročito kada postoji porodična istorija bolesti.

Međutim, moderna nauka pokazuje da nasleđivanje nije sudbina. Ključ za razumevanje te veze sve više leži u oblasti epigenetike – grane biologije koja proučava kako životne navike i sredinski faktori utiču na ekspresiju gena, bez promene same DNK.

Šta je epigenetika – ukratko

Epigenetika objašnjava kako se geni “uključuju” ili “isključuju” u zavisnosti od uticaja okoline. Mehanizmi uključuju:

• Metilaciju DNK – dodavanje molekula metil-grupa koje utiču na čitanje gena

• Modifikaciju histona – promena pakovanja DNK u ćeliji

• miRNK (mikro RNK) – molekuli koji utiču na sintezu proteina iz gena

Ove promene su reverzibilne, za razliku od mutacija – što znači da na njih možemo uticati načinom života.

Epigenetski uticaji na hipertenziju

Istraživanja su pokazala da epigenetske promene mogu:

1. Povećati ekspresiju gena povezanih sa zadržavanjem natrijuma

• Kada se „uključe“ geni koji podstiču zadržavanje soli u telu, dolazi do povećanja zapremine krvi i pritiska.

2. Inhibirati gene koji štite endotel (unutrašnji sloj krvnih sudova)

• To doprinosi smanjenju elastičnosti arterija i povećanju perifernog otpora.

3. Menjati regulaciju hormona poput renina, angiotenzina i aldosterona

• Ovaj hormonski sistem igra ključnu ulogu u regulaciji pritiska i ravnoteže tečnosti u telu.

4. Uticati na simpatički nervni sistem

• Pojačana aktivnost ovog sistema (npr. kod hroničnog stresa) može epigenetski podstaći trajno povišene reakcije „bori se ili beži“, što dovodi do hronično povišenog pritiska.

Prenos epigenetskih markera kroz generacije

Epigenetske promene mogu se preneti sa roditelja na decu.
Na primer:

• Majka izložena stresu, lošoj ishrani ili toksinima u trudnoći može preneti epigenetske „otiske“ koji povećavaju rizik deteta od hipertenzije.

• Gojenje, pušenje i fizička neaktivnost oca takođe ostavljaju epigenetski trag u spermatozoidima.

Dakle, nasledni rizik ne znači samo „DNK gen“, već i način života prethodne generacije.

Kako pozitivno uticati na epigenetski profil

Dobra vest: epigenetske promene mogu biti poništene ili ublažene zdravim navikama.

Faktori koji pozitivno utiču:

• Fizička aktivnost – redovno vežbanje smanjuje metilaciju gena povezanih sa upalom

• Mediteranska ishrana – bogata antioksidansima, utiče na pozitivnu ekspresiju gena za srčanu zaštitu

• Kontrola stresa – joga, meditacija i svesno disanje utiču na epigenetske markere vezane za nervni sistem

• Kvalitetan san – stabilizuje epigenetske signale koji regulišu pritisak

• Izbegavanje toksina – duvanski dim, teški metali i pesticidi remete epigenetski balans

Zaključak

Nasleđivanje hipertenzije nije fiksno i neizbežno. Zahvaljujući epigenetici znamo da naš stil života i okruženje mogu „prepisati“ kako se geni izražavaju.

To znači da čak i ako imamo nasledni rizik, možemo ga značajno smanjiti ili neutralisati – kroz ishranu, kretanje, san, izbegavanje toksina i smanjenje stresa. Epigenetika nam otkriva važnu poruku: nismo samo ono što smo nasledili – već i ono što činimo sa tim nasleđem.