Trešnja – prirodni antidepresiv i zaštita od gihta

VIŠE OD VOĆKE

Trešnja je mnogo više od sezonske poslastice – ona je prirodni saveznik u borbi protiv depresije, nesanice, upala i gihta.

Trešnja je mnogo više od omiljenog prolećnog voća. Iza njenog slatkog ukusa krije se niz biološki aktivnih supstanci koje mogu imati ozbiljan uticaj na naše zdravlje.

Pored toga što je izuzetno bogata antioksidansima, trešnja je u poslednje vreme sve više predmet istraživanja zbog svojih blagotvornih efekata na raspoloženje i nivo mokraćne kiseline u organizmu.

Trešnja kao prirodni antidepresiv

1. Sadrži melatonin
   Trešnje su jedan od retkih prirodnih izvora melatonina, hormona koji reguliše san i ima smirujuće dejstvo na nervni sistem. Stabilan san je osnov zdravog mentalnog stanja, a trešnja može pomoći u postizanju kvalitetnijeg odmora, što direktno utiče na smanjenje anksioznosti i depresivnih simptoma.

2. Prisustvo antocijanina i polifenola
   Ove biljne materije štite mozak od oksidativnog stresa i zapaljenskih procesa. Nova istraživanja pokazuju da hrana bogata antocijaninima može poboljšati raspoloženje i kognitivne funkcije, što trešnju čini odličnim dodatkom ishrani kod psihičkog umora, stresa i blage depresije.

3. Regulacija serotonina
   Trešnje sadrže i male količine triptofana, aminokiseline iz koje se stvara serotonin – poznat kao „hormon sreće“. Redovno konzumiranje trešanja može prirodno podstaći balans serotonina u organizmu.

Trešnja u borbi protiv gihta

Giht je oblik artritisa koji nastaje zbog nakupljanja mokraćne kiseline u zglobovima. Ova bolest je često bolna i ometa svakodnevne aktivnosti. Naučna istraživanja pokazala su da trešnje mogu igrati važnu ulogu u prevenciji i ublažavanju napada gihta:

1. Smanjuju nivo mokraćne kiseline u krvi
   Istraživanja (npr. objavljena u časopisu Arthritis & Rheumatism) pokazuju da osobe koje redovno konzumiraju trešnje imaju manji rizik od pojave napada gihta, zahvaljujući sposobnosti trešnje da pomaže izlučivanje viška mokraćne kiseline iz tela.

2. Deluju protivupalno
   Antocijanini iz trešnje smanjuju upalne procese u zglobovima. To ne samo da ublažava bolove kod osoba sa gihtom, već može pomoći i kod drugih oblika artritisa.

3. Efekat već u malim količinama
   Neka istraživanja sugerišu da samo 10–20 trešanja dnevno može imati primetno dejstvo na smanjenje rizika od gihta – naročito ako se kombinuju sa zdravim načinom života.

Kako uključiti trešnje u ishranu?

• Sveže – tokom sezone, najbolje ih je jesti sirove.

• Zamrznute – zadržavaju većinu korisnih sastojaka i dostupne su tokom cele godine.

• Sok od trešanja (bez dodatog šećera) – naročito koncentrisani sok od kiselih trešanja koristi se kod sportista i osoba sa hroničnim bolovima.

• Sušene trešnje – korisne kao dodatak kašama i muslijima, ali obratiti pažnju na prisustvo šećera.

Napomena

Iako trešnje imaju brojne koristi, osobe koje boluju od dijabetesa ili pokušavaju da smanje unos šećera treba da vode računa o količini, jer i prirodni šećer u voću može uticati na nivo glukoze u krvi.

Zaključak

Trešnja je mnogo više od sezonske poslastice – ona je prirodni saveznik u borbi protiv depresije, nesanice, upala i gihta.

Njeno bogatstvo antocijanina, melatonina i drugih zaštitnih jedinjenja čini je pravom superhranom, naročito u prolećnim i letnjim mesecima kada je najdostupnija. Uključivanje trešanja u svakodnevnu ishranu može biti jednostavan, ukusan i prirodan korak ka zdravijem telu i vedrijem duhu.