Hotel Insomnija

Već satima slušam
sat u susednoj sobi.
Nečija žena šapuće
nečijem ljubavniku
dok muž noću radi
u skladištu automobila.
U sledećoj sobi —
gospodin koji drži šaku
na stolu, ne pomera je satima.
Njegovi prsti prate
kretanje kazaljki.
Jedna žena spava
gola na postelji.
Sanja o nekoj nesreći
u kojoj su svi znanci
stradali a ona preživela.
U sobi ispod moje,
dečak bez majke drži
medu za vrat i moli Boga
da ga udavi.
Negde iznad
neko vodi ljubav s nekim
koga mrzi.
Iznad njih
neko s pištoljem u ruci
ide ukrug.
A iznad njega
oslepljeni starac
okreće brojčanik radija.
Toliko života, toliko smrti
u ovoj kutiji od kartona
zvanoj hotel.
Na kraju hodnika
starica s očima mačke
izlazi na balkon,
zastaje i misli da skoči
ili da zapeva.
Sve to ja čujem
iz svoje sobe.
Ja sam recepcioner.