POLA VEKA SPILBERGOVOG BLOKBASTERA
Horor priča o ubici iz dubina ovojila je tri „Oskara“ i zaradila preko 100 miliona dolara, oborivši sve rekorde na američkom tlu.
Pre tačno 50 godina film „Ajkula“ postao je veliki globalni kulturni proizvod koji je prikazao morskog psa kao zlonamernog ubicu, nekoga ko vreba iz morskih dubina kako bi lišio života nevine ljude.
Stiven Spilberg kasnije je priznao kako mu je žao što se zbog njegovog filma ubijaju ove životinje.
Strah od napada ajkule postojao je i pre ovog filma, ali je upravo on taj strah vizuelno i emocionalno učinio izuzetno moćnim.
Film „Ajkula“ je toliko moćan da i pola veka kasnije, njegovo nasleđe i dalje oblikuje način na koji doživljavamo morsko plavetnilo, kupanje i sve veće morske životinje koje ne vidimo ispod površine, ističe.
„Svaki susret s ajkulom postaje medijski ili lični povod za dramatičnu priču u kojoj se poentira na strahu, često potpuno zanemarujući kontekst. Zanimljivo je što je glavni ‘negativac“ u filmu velika ajkula, ali kako bi plakat bio privlačniji, dizajner je iskoristio glavu makoa, vrste koja je gotovo bezopasna“, smatraju sineasti.
Tog leta 1975. ljudi su masovno počeli da se plaše ulaska u more.
Pomisao na leđno peraje koje seče površinu ledila je krv čak i kada je voda bila topla, a kupači su se obazrivo osvrtali oko sebe, strahujući da bi veliki oštri zubi svakog časa mogli da im odgrizu donju polovinu tela. Sve su to videli u ovom filmu.
I muzika je učinila svoje – dve note bile su dovoljne za efekat „ježenja“. Za taj segment „kriv je“ legendarni kompozitor Džon Vilijams (autor tema za „Supermena“, „Indijanu Džonsa“, „Šindlerovu listu“, „Ratove zvezda“, „E.T. vanzemaljca“, „Spašavanje redova Rajana“…).
Iskonski strah od nevidljivog, od onog što se krije u tamnim dubinama, i dalje nepoznatim i neistraženim, kao da je odjednom isplivao iz svih.
„Ajkula“ je postala prvi letnji blokbaster i standard koji su mnogi pokušavali da slede.
Svom filmskom ocu donela je status „kralj blokbastera“ i, evo, već pola veka Stiven Spilberg s ponosom nosi tu titulu. Nastavio je da bioskopima isporučuje dela visoke produkcije koja su oblikovala popularnu kutluru, usput dokazujući svoju svestranost, kreativnost i fleksibilnost bavljenjem raznolikim temama, od naučne fantastike do politike.
Horor priča o ubici iz dubina ovojila je tri „Oskara“ i zaradila preko 100 miliona dolara, oborivši sve rekorde na američkom tlu. Slavni reditelj postao je jedan od najmlađih multimilionera, dobio je i veliki stepen autonomije u biranju sledećih projekata, ali je kasnije izjavio da žali što je snimio ovo ostvarenje, jer smatra da je doprinelo padu populacije ajkula.
Izvor: Jutarnji list/Blic žena