Molitva domaćice

Voli me Gospode, voli bar malo: ne daj mi da spalim ovo povrće, a sa njim i kuću.
Voli bližnjeg svog, kao kuvara, koji se dvoumi, nezna, soli ili bibera da doda.
Vatra ovog pakla kuhinjskog, ona se baš smanjiti neće,
Zato voli, kao gurman hranu svoju, jer na nogama
Dugo izdržati neće. Osećaš ga, oprosti zbog dima, koji po celom domu
Leluja vazduhom, jer sam i ja volela Tebe,
Kad sam počela ovo povrće da dinstam. Znaš, oče,
Kad se vatra uzjoguni i ulje prska u oči,
Kad u glavi nema ničega, sem masti i čorbe,
Postajem van sebe, sagorevam k’o ugarak. Vidiš, brda
Neopranog posuđa, masnog i čađavog,
I nas, po liku i podobiju Tvome skrojenih.
Vidiš li, vatra nad uljem do plafona seže:
Ti nas istera iz raja, ispod jabuke u kuhinju paklenu,
A ja i dalje jabuku želim, kao narkotik,
A ja i dalje čeznem za usnama Adama,
Pa ipak voli me, Bože, ne daj da propustim
Trenutak kada bude trebalo zavrnuti slavinu.
Voli me, Bože, ne daj da mi želudac bude kao srce ranjen.