INFLACIJA IZAZVANA POHLEPOM

Greedflation postaje sve važniji u analizama inflacije u 21. veku, jer ukazuje da ne mora svaki rast cena biti „neizbežan“.

Greedflation je relativno nov i kontroverzan termin koji se koristi za opisivanje inflacije koju ne uzrokuju klasični ekonomski faktori poput rasta troškova sirovina, nestašica ili povećanja plata — već rast cena motivisan pohlepom kompanija koje žele da povećaju profitne marže, iskorišćavajući ekonomske krize, ratove, pandemije ili druge nestabilnosti.

greedflation

Šta je tačno greedflation (gridflacija)?

Definicija:

Greedflation (nastala od engleskih reči greed – pohlepa i inflation – inflacija) označava fenomen u kome kompanije povećavaju cene svojih proizvoda više nego što je objektivno opravdano, ne zbog povećanja troškova proizvodnje, već da bi ostvarile veći profit, koristeći makroekonomske okolnosti kao izgovor.

Kako funkcioniše greedflation?

U normalnim uslovima, inflacija nastaje kada:

  • rastu cene sirovina (npr. nafte, gasa, hrane),

  • rastu troškovi rada,

  • dolazi do prekida u lancima snabdevanja.

Kod greedflation-a, kompanije koriste te opšte poznate razloge kao izgovor da značajno podignu cene, čak i kad njihovi troškovi nisu porasli u istoj meri. Potrošači, bombardovani vestima o inflaciji, prihvataju te više cene kao nešto „normalno“, ne primećujući da je dobar deo poskupljenja rezultat jednostavne – pohlepe.

Primeri iz prakse

  1. Tokom pandemije COVID-19, mnoge kompanije su se suočile s prekidima u lancima snabdevanja, što je bilo realno opravdanje za rast cena. Međutim, istraživanja su kasnije pokazala da su neke od njih duže vreme nastavile sa značajnim poskupljenjima, iako su se troškovi stabilizovali — ostvarujući rekordne profite.

  2. U energetskom sektoru, tokom krize izazvane ratom u Ukrajini, pojedine naftne i gasne kompanije zabeležile su enormne zarade, dok su cene energenata eksplodirale — više nego što je bilo objektivno neophodno.

Ekonomski i društveni uticaj

  • Povećava socijalnu nejednakost: Profit raste kod najbogatijih, dok se teret inflacije prenosi na potrošače.

  • Destabilizuje tržište: Potrošači gube poverenje u fer tržišnu konkurenciju.

  • Sprečava efikasnu borbu protiv inflacije: Monetarne mere (poput podizanja kamata) ne mogu da obuzdaju greedflation jer uzrok nije klasična tražnja ili troškovna inflacija, već neopravdani rast cena iz koristoljublja.

Reakcije stručnjaka

Greedflation je izazvao rasprave među ekonomistima:

  • Jedni je negiraju, tvrdeći da se radi o pogrešnoj interpretaciji – da firme samo koriste svoje pravo da maksimizuju profit u tržišnoj ekonomiji.

  • Drugi je potvrđuju, pozivajući se na ekonomske podatke koji pokazuju da je rast profita u nekim sektorima veći od rasta troškova.

Primera radi, Evropska centralna banka (ECB) i OECD su u poslednjim godinama ukazivali da su „profiti kompanija“ u mnogim slučajevima glavni pokretač inflacije, a ne troškovi rada ili energenti.

Zaključak

Greedflation nas primorava da preispitamo kako funkcioniše tržišna ekonomija u kriznim vremenima. Iako je ostvarivanje profita legitimni cilj preduzeća, postavlja se pitanje: gde je granica između slobodnog tržišta i pohlepnog iskorišćavanja globalnih problema?

Ovaj pojam postaje sve važniji u analizama inflacije u 21. veku, jer ukazuje da ne moraju svi rastovi cena biti „neizbežni“ i da ponekad ekonomska nepravda dolazi u obliku visoke cene robe – ne zbog nužde, već zbog profita.

Ako želiš, mogu ti dati i primere iz Srbije, ili razraditi temu iz ugla ekonomske politike i mogućih rešenja.