PRIRODNI RITAM

Telo nije izolovani sistem – ono je u stalnoj vezi sa spoljašnjim svetom.

Iako se često govori o cirkadijalnom ritmu – 24-časovnom biološkom satu – telo zapravo funkcioniše i po sezonskim, godišnjim ciklusima.

telo

Promene temperature, količina svetlosti, ishrana i nivo aktivnosti utiču na hormonalnu ravnotežu, ponašanje i raspoloženje tokom cele godine. Telo prepoznaje te promene i prilagođava se kroz suptilne, ali važne pomake u endokrinom sistemu.

Zima – dominacija melatonina i pad serotonina

Tokom zimskih meseci, zbog kraćih dana i manjka sunčeve svetlosti, telo proizvodi više melatonina – hormona sna i regulacije bioritma. Istovremeno opada proizvodnja serotonina, što može doprineti umoru, bezvoljnosti i sezonskoj depresiji (SAD – seasonal affective disorder). Telo se u ovom periodu ponaša više štedljivo – usporava metabolizam, pojačava potrebu za snom i hranom bogatom ugljenim hidratima.

Proleće – buđenje hormona

Kako se dani produžavaju, lučenje melatonina opada, a serotoninski sistem se ponovo aktivira. Raste i nivo dopamina – neurotransmitera motivacije i nagrade. Kod žena se često uočava porast estrogena, što može doneti više energije, ali i pojačanu emocionalnu osetljivost. Proleće je sezona pokreta i regeneracije, kada telo prirodno traži više kretanja i laganiju hranu.

Letnji meseci – visoka aktivnost i hormonska stabilnost

Leto donosi stabilniju hormonalnu sliku. Više sunca znači više vitamina D, što podržava zdravlje kostiju, imunitet i hormonsku ravnotežu. Kortizol – hormon stresa – obično je niži leti, posebno kod osoba koje su fizički aktivne. Libido je često pojačan, a nivo testosterona i estrogena stabilniji. Leti se lakše održava telesna težina, i zbog svetlosti i zbog prirodne tendencije ka fizičkoj aktivnosti.

Jesen – priprema tela za „unutrašnje“ mesece

U jesen telo instinktivno ulazi u fazu skladištenja i pripreme za zimu. Raste apetit, naročito za kaloričniju hranu. Povećava se nivo kortizola, često zbog povratka radnih obaveza i školskih ritmova. Nivoi serotonina mogu ponovo da počnu da opadaju s padom svetlosti. Žene mogu osetiti pojačanu oscilaciju progesterona, što nekima donosi anksioznost i promenljivo raspoloženje.

Šta možemo da naučimo iz sezonskog ritma?

Razumevanje sezonskih hormonskih promena pomaže da budemo saosećajniji prema sopstvenim ciklusima. Umesto da forsiramo isti tempo tokom cele godine, korisnije je uskladiti ishranu, fizičku aktivnost, radne navike i odmor s ritmovima prirode. Zimi više odmora, leti više kretanja. Proleće je idealno za nove početke, dok jesen traži stabilizaciju i usporavanje.

Zaključak

Telo nije izolovani sistem – ono je u stalnoj vezi sa spoljašnjim svetom. Naše hormonsko zdravlje nije samo posledica genetike i ishrane, već i godišnjeg doba, svetla, temperature i načina života.

Pratiti prirodni ritam ne znači biti pasivan – znači živeti u skladu sa sobom i svojim biološkim kalendarom.