MIRIS
Nisam stigao da počnem da se “dogovaramo”, izvadi ona iz rerne. Krenusmo da čistimo i jedemo, zadovoljni kako smo ispekli.
Pročitali smo na internetu kako se u rerni peče kestenje. Kupili i posvađali se kako se zaseca.
Prošlo je više od četrdeset godina, kad smo treperili, ne zbog zime, nego što smo jedva čekali da skinemo vunene rukavice i iz papirnog fišeka jedemo, a posle osećamo toplotu ruke u ruci.
Miris ćumura je ostao.
Unazad godinama neću da kupim na ulici. Dođem kući i dok očistim budem k’o odžačar i jedva pronađem nekoliko komada da pojedemo.
Još je u rerni. Pa i da ne valja, predlažem ženi da odemo napolje, stanemo u dvorište pored zgrade i jedemo.
Ona reče da bi bilo bolje da sačekamo da počne da pada sneg.
Nisam stigao da počnem da se “dogovaramo”, izvadi ona iz rerne. Krenusmo da čistimo i jedemo, zadovoljni kako smo ispekli. Jes’ bilo lepo.
Leave A Comment